Indeks članka
Zdravstvena zaštita lezbejki
Page 2
Sve strane

Ginekolozi/škinje

Što se tiče psiholoških i zdravstvenih službi, važno je naglasiti da je procenat ispitanica koje su imale ginekološki pregled mnogo viši nego što to pokazuje prosek nacionalne statistike. Ovo je u suprotnosti sa međunarodnim studijama koje su pokazale da su PAP test i mamografiju manje tražile žene koje imaju seksualne odnose sa ženama. Studija je pokazala da je samo manjina žena obavestila zdravstvene radnike/ce o svojoj seksualnoj orijentaciji. U stvari, samo 13,2% ispitanica je o svojoj seksualnoj orijentaciji razgovaralo sa svojim/om lekarom/kom opšte prakse, dok je 29,7% to otkrilo svojim ginekolozima/škinjama. Ove brojke mogu delom biti objašnjene činjenicom da se 34,5% ispitanica veoma slaže ili se značajno slaže sa sledećom tvrdnjom: ''Plašim se da ću imati lošiji tretman od strane lekara/ki ili bolničara/ki zbog svoje seksualne orijentacije''. 54,1% se slaže malo ili se u potpunosti ne slaže sa ovom tvrdnjom, dok je 11,4% odgovorilo da ne zna. Zbog toga, mada je 69,3% ispitanica izjavilo da misli da je veoma važno da njihov/a ginekolog/škinja bude svestan/na njihove seksualne orijentacije, samo 23,5% je zaista dalo ovu informaciju. Percepcija ispitanica je da se posle otkrivanja ovog dela svog identiteta lekaru/ki ili ginekologu/škinji, odnos nije promenio ili je čak postao malo bolji. Samo nekolicina je rekla da je odnos postao lošiji. Otkrivanje, izgleda, ne utiče na promenu odnosa, ali da li to znači da ginekolozi/škinje svest o seksualnoj orijentaciji pacijentkinje ne smatraju važnim? Ispitanicama je takođe postavljeno pitanje šta bi odgovorile na pitanje ginekologa/škinje: ''Da li koristite kontracepciju?'' Iz rezultata je postalo jasno da takvo rutinsko pitanje pacijentkinje generalno ne koriste kao mogućnost za ''coming out''. U stvari 30% ispitanica generalno kaže da ne koristi kontraceptivna sredstva bez objašnjavanja motiva zbog čega ih ne koristi, tačnije bez objašnjavanja svoje seksualne orijentacije. Trebalo bi napomenuti da ovo pitanje pokazuje podrazumevanje da je pacijentkinja heteroseksualna a da se prethodno ne pita o seksualnoj orijentaciji ili seksualnom ponašanju pacijentkinje.

... i psiholozi/škinje

Istraživanje je takođe pokazalo interesantne informacije koje se tiču coming-out-a pred psiholozima/škinjama: 21,3% ispitanica izjavilo je da njihov/a psiholog/škinja nije svestan/na ili ne zna koja je njihova seksualna orijentacija. Zar nije interesantno da se takvi aspekti ne otkrivaju u ovim uslovima pružanja poverljivih informacija o sebi? Pacijentkinja može biti zabrinuta šta će terapeut/kinja misliti o njoj, očekujući, na primer, negativnu reakciju. Ova hipoteza je potvrđena odgovorima 10,8% ispitanica koje su izjavile da njihov terapeut/kinja ima negativne stavove o homoseksualnosti.

''10,8% ispitanica je izjavilo da njihov/a terapeut/kinja ima negativne stavove o homosekuslnosti.''

Nevidljivost

Sudeći po epidemiološkim podacima, 1 od 20 osoba tokom svog života ima povremene ili stalne seksualne odnose sa osobama istog pola. Ipak, ova studija je pokazala da, uprkos ovoj situaciji, većina lezbejki i biseksualnih žena ne otkriva svoju seksualnu orijentaciju svom/joj lekaru/ki (lerkaru/ki opšte prakse, ginekologu/škinji...) Zar ovo ne komplikuje susrete između žena koje imaju seksualne odnose sa ženama i zdravstvenih radnika/ca? Teškoće za lezbejke i biseksulne žene u otkrivanju svog identiteta s jedne strane i pretpostavke zdravstvenih radnika/ca o heteroseksualnosti pacijentkinja s druge strane, sprečava iskrenu komunikaciju. Ova nevidljivost u zdravstvenim situacijama ima važne posledice na psihofizičko zdravlje žena koje imaju seksualne odnose sa ženama. Ako zdravstveni/e radnici/e sistematski potcenjuju broj ovih pacijentkinja, njima specifični zdravstveni rizici i problemi ostaće neprimećeni i žene koje imaju seksualne odnose sa ženama izgubiće mogućnost da razgovaraju o svojim specifičnim problemima i da se osećaju prijatno u ovoj situaciji.


Deset stvari o kojima lezbejke treba da razgovaraju sa svojim zdravstvenim radnicima/ama

1.Rak dojke: Lezbejke imaju najveću koncentraciju faktora rizika za ovaj tip raka od bilo koje druge podgrupe žena u svetu. To uporedite sa činjenicom da mnoge lezbejke preko četrdesete godine ne rade rutinske mamografije, ne rade samopreglede dojki niti kliničke preglede dojki i možda im rak neće biti rano dijagnostikovan kada je izlečenje najverovatnije.

2.Depresija/anksioznost: Pokazalo se da lezbejke doživljavaju hronični stres zbog homofobične diskriminacije. Ovaj stres pojačava potreba, koju neke još uvek imaju, da kriju svoju orijentaciju od kolega/inica na poslu i činjenicom da su mnoge lezbejke izgubile emocionalnu podršku koju druge osobe dobijaju od svojih porodica zbog otuđenja koje potiče od njihove seksualne orijentacije.

3.Ginekološki rak: Lezbejke su izložene većem riziku za neke tipove ginekološkog raka. Ono što ne znaju je da ako imaju ginekološki pregled jednom godišnje mogu značajno olakšati rano postavljanje dijagnoze koja omogućava visoku verovatnoću izlečenja ako se ikada razbole.

4 Fitnes: Istraživanja pokazuju da lezbejke imaju veću telesnu težinu od heteroseksualnih žena. Gojaznost je povezana sa većim rizikom od bolesti srca, raka i prerane smrti. Ono što je lezbejkama potrebno je kompetentan savet o zdravom životu, zdravoj ishrani i zdravom vežbanju.

5.Upotreba hemijskih supstanci: Istraživanje pokazuje da lezbejke čak češće koriste nezakonite droge od heteroseksualnih žena. Tu može biti i dodatnih stresogenih faktora u životima lezbejki zbog homofobije i diskriminacije i potrebno je da lezbejke dobiju podršku drugih lezbejki i podršku zdravstvenih radnika/ca da pronađu zdrave načine ventiliranja, kvalitetne rekreacije, smanjenja stresa i tehnika za savladavanje problema.

6.Duvan: Istraživanje je takođe pokazalo da duvanske proizvode češće koriste lezbejke od heteroseksualnih žena. Bilo da se pušenje koristi za opuštanje napetosti ili zbog socijalne interakcije, često dovodi do zavisnosti i povezano je sa višom stopom obolevanja od raka, bolesti srca i emfizema – tri glavna uzroka smrti među ženama (emfizem je stanje kada zidovi između alveola ili vazdušnih kesica u plućima izgube sposobnost da se rastežu i skupljaju. Simptomi emfizema uključuju kratak dah, kašalj i ograničenu sposobnost vežbanja).

7.Alkohol: Upotreba i zloupotreba alkohola može biti veća među lezbejkama. Dok jedno piće dnevno može biti dobro za srce i ne povećava rizik od raka ili osteoporoze, više od toga može biti rizični faktor za razvijanje bolesti.

8.Nasilje u porodici: Nasilje u porodici se dešava u oko 11% lezbejskih domova, što je otprilike jednako polovini stope od 20% koliko prijavljuju heteroseksualne žene. Ali pravo pitanje je gde lezbejke idu kada su pretučene? Potrebno je da lezbejke budu dobrodošle u skloništa i da skloništa ponude savetovanje njihovim nasilnim partnerkama.

9.Osteoporoza: Stopa oboljevanja i rizik od osteporoze među lezbejkama još uvek nisu ispitani. Kalcijum i vežbe opterećenja kao i izbegavanje duvana i alkohola su glavne tačke prevencije. Takođe je važno svakih nekoliko godina raditi testove gustine kostiju da bi se videlo da li su potrebni lekovi da bi se sprečili lomovi.

10.Zdravlje srca: Pušenje i gojaznost su najčešći faktori rizika za bolesti srca među lezbejkama, ali potrebno je da sve lezbejke jednom godišnje rade bolničke preglede, jer se tada proverava krvni pritisak, meri holesterol, dijagnostikuje dijabetis i razgovara o vežbama. Prevencija bolesti srca, koja ubija 45% žena treba da bude glavna pri svakoj bolničkoj poseti.

www.glma.org


Lezbejke, zdravlje i ljudska prava
Perspektiva iz Latinske Amerike

Nekoliko lezbejskih i feminističkih kolektiva iz Latinske Amerike je sarađivalo kroz diskusije i deljenje iskustava na razrađivanju dokumenta predstavljenog na IX Međunarodnom sastanku o ženskom zdravlju (12-16. avgust 2002. godine u Torontu, u Kanadi).

Autorke su pozvale na početak dijaloga između lezbejki, žena i feminističkih pokreta i pokreta za zdravlje i ljudska prva u regionu i šire. Ovaj dokument, jasna i reprezentativna sinteza glavnih zdravstvenih tema za lezbejsku zajednicu u Latinskoj Americi, nabraja sledeće teme kojima se treba baviti: a) biti out ili ne, b) nasilje u porodici, c) rak grlića materice i rak dojke, d) alkoholizam i pušenje, e) seksualno prenosive bolesti i HIV/AIDS, f) reproduktivna prava i g) mentalno zdravlje.

Detektovano je pet glavnih prepreka da bi lezbejke u Latinskoj Americi u potpunosti koristile svoje pravo na zdravlje: siromaštvo i siromašni lokalni zdravstveni sistemi, predrasude i lezofobija među medicinskim osobljem, naročito među ginekolozima/škinjama i specijalistima/kinjama mentalnog zdravlja, predrasude i lezofobija u pravnom sistemu i među onim profesionalcima/kama posvećenim borbi protiv nasilja u porodici i seksualnog nasilja, predrasude i neznanje u samoj lezbejskoj zajednici i drugi problemi koji utiču na lezbejske organizacije.

Autorke: Laura Eiven (Argentina), Alehandra Sarda (IGLHRC, Meksiko), Veronika Viljalba (GAG-L, Paragvaj
www.convencion.org.uy/menu8-038.htm (na španskom)




izvor: http://doc.ilga.org/...Health+care+provision.pdf (1.6MB)
prevod: Živković Danijela

< Prethodna		Sledeća >