Prema indeksu koji meri uticaj društvenih institucija na rodnu ravnopravnost (Social Institutions and Gender Index - SIGI), Srbija zauzima 11. mesto od 86 zemalja istočne Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike koje nisu članice OECD i EU. Indeksom je obuhvaćeno 86 zemalja u kojima su prepoznati razni oblici diskriminacije žena.

Lider je Argentina sa najmanje diskriminacije, a najbolje plasirana evropska zemlja je Makedonija koja zauzima 5. mesto. Od zemalja regiona, najlošije je pozicionirana Albanija (51. mesto) u kojoj, prema izveštaju, postoji izražena diskriminacija žena.

Centar za razvoj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) počeo je 2009. da objavljuje SIGI sa namerom da izmeri kako društvene institucije diskriminišu žene u zemljama koje nisu članice EU i OECD-a.

Prema izveštaju, Srbija je najlošije rangirana u delu koji ocenjuje naklonost društva prema sinovima i zauzima 80. od 86 zemalja na listi. Diskriminacija je najveća u delu željenog pola bebe koja se meri na osnovu udela dečaka u broju beba koje su poslednje rođene u porodici. U obrazloženju indeksa za Srbiju se, međutim, podvlači da za Srbiju nisu karakteristični abortusi motivisani polom bebe, ubistva novorođenih devojčica ili loša briga o ženskim bebama. S druge strane, stope neuhranjenosti su vrlo niske za celu zemlju, ali su ipak malo više za devojčice nego za dečake.

U delu koji analizira nepoštovanje zakonskih propisa o porodici, Srbija zauzima 24. mesto, a najlošiju ocenu dobila je za nasleđivanje imovine. Za ograničenja u pristupu imovini Srbija je zauzela 29. mesto. Kako se navodi, običaji oduzimaju ženama vlasničko pravo. Budući da žene često ne poseduju nekretninu, one ne mogu da dobiju kredit jer banke traže garanciju u vidu hipoteke.

Izvor: Bilten EWL