U stvari, ničega čudnog tu i nije bilo. Ako previdim taj zanemarljiv podatak da se ovoga puta za razliku od svih prethodnih, radilo o mom dupetu, ne bi se moglo reći da je taj splet okolnosti bio nadrealan, nadprosečan, fantastičan i do suza i krvi komplikovan. Sve u svemu, to je samo još jedan zatvoren krug, još jedna trač arena, koja će kao i sve arene prestati da odjekuje kada se šou završi i kada poslednji gledalac ili gledateljka iz nje izađu.  

Prema mom umnom zapisu, a jedino je um sposoban da sere, sve je počelo ovim linkom: http://www.youtube.com/watch?v=AO073fekFfA&feature=related.
Međutim, činjenice govore nešto sasvim drugo. One nepogrešivo pokazuju da je sve počelo mnogo ranije, jedne septembarske, vetrom uznemirene noći - odlaskom na lesbian chat. I sve bi bilo dobro da je na tom chatu i ostalo. I dalje, svega daljeg ne bi bilo da sam poslušala Balaševića koji lepo kaže „stavi pred krevet barikade i mirna Bačka“. Ali vrag zna gde spavam, pa me je budio, probudio i sludio. I još (uvek) drže palce one i vrag... 

- Ti to ne možeš da shvatiš! Zato što si strejt! Zato što tvoja devojka ne može da bude sa tvojom bivšom devojkom, kapiraš? - To je baš cool! Replicirao je moj prijatelj i time na tu deonicu moje, moje životne staze, prelepio nalepnicu comedia del arte apsurda, i što se njega tiče taj period je arhiviran.
A nije da se nisam (po)trudila da mu sve potanko objasnim. Čak sam mu crtala chart, ali na toj hartiji prepunoj strelica i imena za koje ni ja nisam znala ko iza njih stoji, ni Herkul Poaro se ni bi orijentisao. Nije prošlo mnogo od tog odlaska na chat, računajući realnim vremenom ne mnogo, računajući virtuelnim to je već bio debeli špil prethodnih dana, a karte su govorile sledeće:
osoba B je bila sa osobom X, osoba X je bila sa osobom Y, osoba Y je bila sa osobom Z, osoba Z je bila sa osobom V, osoba V je bila sa osobom B, osoba Z je bila sa osobom M, osoba M je bila sa osobom H, osoba H je bila sa osobom B…
I kad si jednom zaplesala, moraš da igraš, htela ne htela. A u plesu je kao i u životu, pravilo prvo: uvek je kriva ona koju (z)gaze, jer ne zna korake. Profesionalni plesači i plesačice uvek znaju sledeći korak svog partnera ili partnerke.  
Informacije su, baš kao lopte u fudbalu, počele da švrljaju od odbrane ka napadu, od igračice do igračice, pravilo dva: fudbal je timski sport, baš kao i seks. Leteli su kartoni, preskako se srednji red, formirali se navijački tabori, izabrale se boje i himne… Ko, kome, šta, kada i gde, hrpa pitanja i još veća gomila netačnih ili polutačnih odgovora, a um caruje li caruje, pa ima materijala za raznorazna sranja. Sto mu dedalovskih kreativnosti! Prokleto da je Arijadnino klupko spasa i njena gimnastika reči koju izvodi iz svog čistog, svog racionalnosg, svog pravednog, svog proračunatog bića.
-    Ako ja dobro shvatam, ispada da si ti bila sa njih tri, a da u stvari, nisi ni sa jednom bila, tako? – trudio se moj prijatelj.
-    Lupaš gluposti? Ili sam bila ili nisam. Ja te likove ni ne poznajem.
-    Ma hajde, imate chatove, forume, zajedničke ljubavnice, prijatelje, pa i interesovanja, vi mora da znate ko i kakve gaće nosi!
-    Well,… i ko ih ne nosi…

Ipak, kada se moje dupe stavilo pod znak pitanja… uf, komedija je zakazala, a teatar apsurda odneo primat. Dok se druga dupeta pitaju, ravnodušnost caruje. I već kod drugog imena, ili povratne strelice, bila sam uhvaćena u fiksaciju. A fiksacija se može pokazati kobna, kao sila koja razara aktivnost, kao sila koja se iznenada pojavljuje u obliku pekmena i jede svu kreativnu energiju, a kada naposletku nju iscrpi, proždire i sve druge energije koje se, a to je obično slučaj kod ljudi sa slabim karakterom, pretvore u jednu jedinu: (internet) ovisnost.

- Alo bre, nismo se videli nedeljama…
- Šta ‘oćeš, vidiš da se kuckamo…
- Wow, evo sav zatreperim kad vidim da mi tvoj prozor zeleni!
- Promenio si boju? Zar nije bila narandžasta, otkud sad zelena?
- Ma i smršao sam pet kg, promenio boju sočiva i stavio pirsing!
- ?????????
- Ako večeras ne idemo na pivo…
- Idemo večeras, definitivno… nego, slušaj ovo: http://www.youtube.com/watch?v=AO073fekFfA&feature=related
- OMG, otkad ti slušaš… mislim, lepo je.
- Jeste. ‘Ajd pričam ti kad se vidimo.
-  …

I onda kada već odavno nisam razlikovala dupe od uma, izvučem iz arhive onaj natpis comedia del arte apsurda i ispišem ispod njega:
Neprikosnoveno pravilo svakog sporta je: gledaj pravo ispred sebe, a ne na sebe!

< Prethodna		Sledeća >