Razmišljajući iscrpno o onome što ću upravo svesti na skladan ili haotičan niz reči, tumbajući se kroz kanale obložene različitim odrazima, želim jedino da stignem do izraza kao jedinog izlaza iz lavirinta koji nastaje kada se vratim, ovde.
Možda se na kraju i nije desilo ništa toliko značajno. Jedno letovanje, ne mnogo različito od drugih, prethodnih.
Na početku beše ona.
Autobus sa putnicima kojima je upravo počinjao da kuca prvi sat prvog dana letovanja koje ih je sve povezivalo, stajao je na parkingu kod Sava centra i čekao da stigne poslednji putnik, ja. Nisam mnogo kasnila, svega desetak minuta, ali baš zbog tih desetak minuta imala sam tu privilegiju da me svi putnici zapaze i zapamte. Sve oči gledale su u moj crveni kačket i oslikavale sa na staklu naočara koje nisam skidala. Nisam nikoga zapamtila, gledala sam da stignem do svog mesta, stavim slušalice i zaspem. Tako je i bilo. Spavala sam kada mi je nečija ruka spustila kačket preko naočara:
- Alo, na pauzi smo, ti nećeš do WC-a?
Već je bio pao mrak, I mogla sam jasno videti njene tirkizno plave oči i osmeh koji mi je uputila kada sam konačno progledala.
    Gde smo?
    Na granici smo, prošle su dve pauze a ti spavaš, nešto mislim ako sad ne odeš na pauzu upišaćeš se...
    A to... vidiš, u pravu si... mogla bih to sad obaviti...      
Čekajući da bus krene, zapalila sam cigaretu I pogledom pratila devojku koja me je probudila. Pretpostavila sam da je lik sa kojim je stajala njen dečko. Imala je kratku smeđu kosu, sa krajevima ofarbanim u plavo. U sportskoj majici bez rukava I kratkom šorcu izgledala je savršeno. Počela sam da razmišljam o njoj.
Kada je bus krenuo opet sam zaspala. Probudila sam se u Solunu, kada su se svi putnici već uzjogunuli čekajući da se pred njima ukažu prve uvale Egejskog mora. Potražila sam je pogledom, i videla njenu glavu naslonjenu na rame onog lika. Dobro, pomislila sam i okrenula se prema prozoru, kad će te uvale više?!
Stigli smo. Vodič je čitao spisak putnika obaveštavajući nas o imenu kuće u koju smo smeštani. Pa da, naravno da smo smešteni u istu vilu, nisam ni mislila da nećemo biti.
U prvih nekoliko dana nisam je viđala, i bila sam zaboravila na ono buđenje u busu. Moj avanturističku duh je proradio i tih prvih dana obilazila sam male plaže tražeći neku za sebe. Nisam odlazila na gradsku plažu. A onda smo se srele na zajedničkoj terasi. Ona je sedala sa društvom, ispijali su pivo. Nisam nosila sat, ali pretpostavljam da je bila prošla ponoć.
- Hey ti! Nećeš ni da se javiš... hajde sedi malo sa nama... hoćeš pivo? - Obratila mi se. Dvoumila sam se nekoliko trenutaka.
      Pa zdravo... vidim vi ne gubite vreme... mogla bih popiti pivo....
Donela je stolicu i napravila mi mesta pored sebe. Ostali smo do ujutru na terasi. Saznala sam njene lične podatke, ime, mesto boravka, godine... U oktobru puni osamnaest godina... Škorpija.
Sledeće jutro, kucala je na vrata moje sobe sve dok nisam ustala iz kreveta i pošla sa njom na plažu. Utrapila mi je dušek govoreći da niko od njenih neće da joj pravi društvo na njemu, a boji se sama da otplovi daleko. Čitav taj dan provele smo zajedno na dušecima, držići se rukama za bovu koja je označavala zonu u kojoj je dozvoljeno kupanje. Da se nismo pridržavale za tu bovu talasi bi nas odvukli na obalu. Sve vreme nije prestajala da priča. Pričala je o problemima sa dečkom, o porodici, o svemu. Standard. Slušala sam je, uviđajući kako mi onih šest godina koliko sam starija od nje, nameću obavezu da kažem nešto pametno. Ali, nisam imala šta reći... prepoznala sam isti onaj govor i držanje koje sam i sama posedovala u njenim godinama. Ali,  pored svega bilo je zrelosti u njoj. Imala je ožiljke po šakama. Nisam ih odmah primetila. Posle mi je rekla da je gasila požare. “Volim ožiljke, tetovaže nisu u modi.” I bilo je nečeg brutalnog u njenom pogledu, kao da je tu jer tako mora, podređeno nekom cilju. Gledala me je pravo u oči. Stekla sam dojam da ima misiju. Na to je ukazivalo čitavo njeno telo. Ništa nije činila bez razloga.     
Uveče je opet zakucala na moja vrata. Taman što sam se istuširala, bila sam u gaćama i brusu. Otvorila sam joj vrata i nastavila da nanosim kremu na lice.
    Hoću i ja malo kreme, lice mi je totalno suvo... nos počinje da mi se guli... užas!
Pružila sam joj kremu.
    Hajde mi ti stavi...
Zatvorila je oči, čekajući da to učinim. Nisam imala izbora.
    Tako si nežna!
Nasmejala se i otvorila oči. Zbunila me je. Pomislila sam kako me tovari, pa sam napravila izraz na licu koji je odavao da je to neprijatna situacija za mene. Nisam ništa odgovorila. Spustila sam kremu na stočić pored kreveta i izašla na terasu.
    Hajde obuci se, čekamo te dole...
Mnogo smo pili te noći. Ona je mnogo pila. Od piva, preko nekog grčkog vina do rakije... Bili smo previše glasni, pa smo došli u sukob sa gostima.. Neko od nas je predložio da siđemo do plaže, tamo nam niko ne može zabraniti da urličemo, ukoliko imamo potrebu za tim, a imali smo. I onda je opet neko predložio, možda baš ona, da se okupamo. Nije se nikad prethodno kupala noću... I sada je bilo vreme da to učini. Imala sam priličan staž kada su noćna kupanja u pitanju... I nekako se osećalo da se od mene očekuje da napravim taj korak, ili sam ja očekivala od sebe da to uradim, ili sam osećala da ona to očekuje od mene. Svi su nešto pametovali, te hladno je, te smrznućemo se, nemamo kupaći... Nisam se osvrtala na izgovore, ustala sam, svukla sve sa sebe i uskočila na glavu u more... Ona je to učinila samo trenutak posle mene... Nisam mogla da skinem pogled sa njenih grudi... Izluđivale su me. Ubrzo nam se pridružio njen dečko, koji je ušao u gaćama... I koji je odmah počeo da joj prebacuje što se skinula pred svima. Ona nije obraćala pažnju na njegov bes... Ja jesam... I rekla sam da je lud... da treba da bude polaskan što ima taku lepu devojku pored sebe... svi je vide... a ona je njegova... “Nisam ja ničije vlasništvo”, dobacila mi je i nastavila da pravi zvezde u plićaku...
Dugo smo bili u vodi. Prilično smo se tresli kada smo izašli na obalu. Trebao mi je vreo tuš... Osećala sam hladnoću. Ogrnuli smo se sa ono malo garderobe i krenuli prema sobama. Složili smo se da još nije vreme da se razilazimo, da je najbolje da se istuširamo i nastavimo da pijemo. Tiho, gotovo bez reči, penjali smo se gore prema sobama. Ja sam bila na drugom spratu i prvo smo stigli do moje sobe. Otključavala sam vrata, kada je ona prošla pored mene nastavljajući napred... Levom rukom sam je zaustavila... Nisam o tome razmišljala...
    Možeš i kod mene da se istuširaš.... - rekla sam.
Njen dečko je produžio, nije se bunio, bilo mu je suviše hladno, nije imao baš ništa protiv da se njegova devojka okupa kod mene, ili nije imao ništa protiv da se odmah ugreje pod tušem. Nije ništa rekao, ni ona nije, samo je ušla.
Pružila sam joj peškir...
    Izvoli... Ja ću posle tebe.
    Mislila sam da je ono bio poziv za tuširanje sa tobom?
    Mislila sam de ćeš ti to prva predložiti...
    Upravo jesam... samo, ja nisam toliko nežna kao ti... - počela je da se smeje...
    Videćemo....
Uzela je kupku i bojažljivo krenula da dodiruje moje telo.... Pustila sam je da ga istražuje... Nikako se nije usuđivala do spusti ruku ispod mojih kukova.... Sve dok nisam zaustavila njen dlan i konačno ga spustila... Osetila sam kako joj ruka podrhtava...
    Pa ti si mnogo nežnija nego ja.... - Pogledala me je nemoćna da učini bilo šta dalje... Uhvatila sam je za ruke. Možda sam  je malo grubo naslonila na pločice od kabine... Približila sam joj se dovoljno da nam se grudi dodirnu...
    I šta ćemo sad? - pitala me je... sa izvesnim povratkom samopouzdanja...
    Želim te – tiho sam rekla zatvarajući oči i spuštajući svoje usne na kapke od njenih očiju... Ubrzo, osetila sam njene vlažne usne na svojima...

< Prethodna		Sledeća >