ili
part_03 Subverzija i ćutanje kao uslovi preživljavanja u društvenim institucijama







Kada su moji prijatelji podržali moju seksualnu orijentaciju, i kada sam pomislila da napuštam roditeljski kavez, usledio je novi... Završila sam studije, našla posao i ušla u kolektiv... Ako je vreme studija i roditeljsko nerazumevanje bilo limb ili predvorje pakla, na poslu sam zakoračila u sami pakao... Srbija je, kako to lepo kaže jedna od urednica ”Peščanika” Svetlana Lukić ”zagušljiva soba, koja je u isti mah i ćelija i ludnica”, i kako dodaje Ivan Kuzmanović (iz Helsinškog odbora za ljudska prava) u kojoj njih ”trideset odsto nema zube i glasa za radikale”... Na poslu sam zatekla šefa, akademskog građanina, jednog od onih ljudi koji uredno čuvaju svoju univerzitetsku diplomu. Imala sam 23 godine i mislila da ću biti poštovana ako se pridržavam poslovne etike i ukoliko uredno ispunjavam radne zadatke. Međutim, kada je moj šef slučajno saznao za moju seksualnu orijentaciju usledio je pravi triler. Situacija se dodatno iskomplikovala kada sam shvatila da je zaljubljen u mene (to je njegova interpretacija a moja je: hteo je da me pojebe). Pored fanatičnog zalaganja za posao nije uspevao da vodi privatni život, što je uzrokovalo niz frustracija koje je on sopstvenom prenaglašenom ambicioznošću, i samouverenošću, pervertirao u svojoj glavi, u dobre strane zrele ličnosti. I za njega, kao i za roditelje, svako objašnjenje koje je moglo uslediti od mene bilo je uzaludno... Još jednom sam se suočila sa vrednosnim sistemima u kojima ja lično nikakvu vrednost nisam nalazila... Vrlo brzo je počeo sa strategijama opsedanja. Moja izdržljivost bila je velika, ali sve do momenta kada mi je privatni život doveden na ivicu propasti... Najpre me je izlagao većem poslu od onog koji sam trebala da obavljam i za koji sam bila plaćena. Pošto se nisam žalila jer se nisam usuđivala počeo je sa ucenama i vređanjima. ”Ako se u firmi sazna da si lezbejka dobićeš momentalni otkaz”... Najilustrativnije situacije jesu one u kojima mi je prijateljski prilazio: ”Ti si to utripovala, to nije prirodno, po zakonu prirode...”, ”To za šta se ti zalažeš zastranjivanje je, budi normalna”, ”Gej ljudi su biološki otpad”, ”Ja ti sve to govorim jer ti želim dobro, govorim ti to više roditeljski...”. Moj šef, sve sa tim pridevom ”roditeljski” uticao je da podnesem otkaz. On je bio samo deo društvene norme i standarda koji diktiraju uverenje kako je biti heteroseksualan bolje ili moralnije nego biti gej ili biseksualan te da svako jeste ili bi trebao biti heteroseksualan. Posle otkaza preda mnom su stajale dve opcije:
ili, druga opcija, mnogo slobodnija ali teža:

Još uvek sam negde između ove dve opcije....

Karverica

< Prethodna		Sledeća >