Labris je i ove godine učestvovao u izradi ovog izvještaja. Neka od glavnih zapažanja i preporuka su sledeća.
Ključni zakoni/politike koje treba izraditi/usvojiti kako bi se osigurala nediskriminacija/pristup pravdi za LGBTIQ+ osobe (prioriteti za narednu godinu)
● Vlada treba da pristupi izradi zakona koji bi omogućio brzo i transparentno zakonsko prepoznavanje roda za trans osobe na osnovu samoopredeljenja i da u
u skladu sa revizijom SZO ICD-11, koja je stupila na snagu u januaru 2022. godine, depatologizuje trans identitete u svim oblastima života.
● Prekinuti diskriminatornu praksu prema interseksualnim osobama i usvojiti mere za okončanje
patologizacija polnih karakteristika.
U Srbiji se i dalje obavlja interseksualno sakaćenje genitalija i ne postoje interni i eksterni protokoli u vezi sa ovim problemom. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je zatražilo i dobilo obuku o
interspolna pitanja iz organizacije XY Spectrum.
Implementacija već postojećeg zakonodavstva/politike
● Vlada treba da pravilno primeni zakone koji štite LGBTI osobe od
diskriminacije, zločina iz mržnje i govora iz mržnje, uključujući upotrebu člana 54a.
Trenutno zakonodavstvo u Srbiji definiše zabranu diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika. Postojeći zakon o zločinima iz mržnje pokriva osnove seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Važno je da se ovi zakoni u potpunosti sprovode i eventualno dopune tako da obuhvataju sve LGBTI osobe.
● Zakon o zabrani diskriminacije mora se pravilno implementirati, posebno na polju
zdravstvene zaštite, gde i dalje postoji diskriminacija LGBTI osoba. Na primer, diskriminacija žena koje su u vezi sa drugom ženom značajno je u oblasti ginekologije.
● Skupština je usvojila novu Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije u januaru 2023. godine, četiri godine nakon isteka prethodne Strategije. Od izuzetne je važnosti da
sprovođenje ove strategije sprovodi se bez odlaganja i sa dovoljnim budžetiranim sredstvima za sve aktivnosti.
● Vlada Srbije je u septembru 2022. zabranila Evroprajd koji je održan u Beogradu
te godine. Ovo je predstavljalo kršenje osnovnog osnovnog prava na slobodu okupljanja,
kršenje Ustava Srbije i međunarodnih sporazuma čiji je potpisnik. Lokalno i međunarodno civilno društvo, EU i Savet Evrope kritikovali su vlasti.
ILGA-Europe i ERA oštro su osudili događaje koji su se odigrali. Srbija je dodata
Međunarodna lista za praćenje ljudskih prava CIVICUS Monitora i dobila je ocenu
’ometano’. Vlada mora da obezbedi da se zakoni o slobodi okupljanja primenjuju na sve.
Zakonodavstvo/politike u procesu
● Vlada bi trebalo da izmeni nacrt Zakona o registrovanom partnerstvu, te da uključi preporuke civilnog društva i Saveta Evrope, pre nego što budu predstavljene parlamentu za glasanje.
Nacrt zakona je u zastoju od 2021. godine.
Komitet ministara Saveta Evrope preporučio je još 2010. godine da države članice preduzmu koraked a obezbede pravno priznanje istopolnim parovima, bez diskriminacije u odnosu na heteroseksualne parove. Savet Evrope je utvrdio da je „nesporno da je odnos osoba istog pola potpada pod pojam „privatnog života“ koji je zaštićen članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR).
Preporuke EU
● Podrška civilnom društvu u rešavanju ljudskih prava LGBTI osoba kao sastavni deo procesa pristupanja EU;
● EU treba da zadrži visok fokus na ključnim reformama vezanim za LGBTIQ+ prava i nastavi sa procesom konsultacija sa LGBTIQ+ organizacijama kako bi se održalo dubinsko razumevanje konteksta;
● Izveštaji o napretku EU moraju da sadrže jasne, opipljive i orijentisane na akciju preporuke kako bi država u potpunosti primenila ključne zakone i razjasnila više oblasti u kojima treba da napreduje;
● EU treba da podrži državu i izvrši pritisak da unapredi ključno zakonodavstvo za poboljšanje i pristup ljudskim pravima za LGBTI+ osobe, uključujući odgovarajuću primenu zakona koji štite LGBTI osobe od diskriminacije i mržnje, a donošenjem zakona o istopolnim partnerstvima i zakon koji omogućava pravno prepoznavanje roda.
