66 država osudilo nasilje po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta

Nju Jork, 18. Decembar 2008. – Veličanstvenom pobedom principa Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, 66 nacija je danas u Generalnoj skupštini UN podržalo saopštenje kojim se potvrđuje da međunarodna zaštita ljudskih prava uključuje seksualnu orijentaciju i rodni identitet. To je prvi put da je izjava, kojom se osuđuju povrede ljudskih prava lezbejki, gej muškaraca, biseksualnih i transrodnih osoba, prezentovana Generalnoj skupštini.

Saopštenje je dobilo podršku bez presedana, sa pet kontinenata, uključujući i šest afričkih nacija. Argentina je pročitala saopštenje pred Generalnom skupštinom. Među-regionalna grupa država koja je koordinirala nacrt saopštenja, uključila je i Brazil, Hrvatsku, Francusku, Gabon, Japan, Holandiju i Norvešku.

66 država je reafirmisalo „principe ne-diskriminacije, koji nalažu da se ljudska prava primenjuju jednako prema svakom ljudskom biću bez obzira na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet.“ Ove države izražavaju „duboku zabrinutost zbog povreda ljudskih prava i osnovnih sloboda po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta,“ i navode da „su nasilje, uznemiravanje, diskriminacija, izopštavanje, stigmatizacija i predrasude uperene prema osobama iz svih zemalja sveta, zbog njihove seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.“

Saopštenjem se osuđuju ubistva, tortura, proizvoljna hapšenja i „lišavanje ekonomskih, društvenih i kulturnih prava, uključujući i pravo na zdravstvenu zaštitu.“ Zemlje potpisnice podstiču sve nacije da „promovišu i štite ljudska prava svih osoba, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju i rodni identitet,“ i da ukinu sve krivične kazne zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Prema procenama ILGA-e (Međunarodna asocijacija lezbejki, gej muškaraca, biseksualnih, transrodnih i interseksualnih osoba) i drugih organizacija, više od 70 zemalja i dalje ima zakone protiv dobrovoljnog seksa dve odrasle osobe istog pola. Većina ovih zakona predstavlja zaostavštinu kolonijalnih vladara  (http://www.hrw.org/en/reports/2008/12/17/alien-legacy-0).

Komitet UN za ljudska prava, koji tumači Međunarodni sporazum o građanskim i političkim pravima (ICCPR), centralni UN sporazum, doneo je istorijsku odluku 1994., kojom se kaže da takvi zakoni predstavljaju kršenje prava – i da zakon o ljudskim pravima zabranjuje diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije.  

Kršenja ljudskih prava po osnovu seksualne orjentacije i rodnog identiteta se kontinuirano dešavaju širom sveta. Na primer:

•    U SAD, Amnesty International je dokumentovao ozbiljne slučajeve policijske brutalnosti prema LGBT osobama, uključujući incidente u kojima je došlo do torture i maltretiranja.
•    U Egiptu, Human Rights Watch je dokumentovao masovni obračun sa muškarcima osumnjičenim za homoseksualno ponašanje između 2001. i 2004., tokom kojeg su stotine ili hiljade muškaraca uhapšeni i mučeni. Egipat se aktivno protivio saopštenju Generalne skupštine.
•    Međunarodna komisija za gej i lezbejska ljudska prava je dokumentovala slučajeve u mnogim afričkim državama, gde zakoni o sodomiji i predrasude uskraćuju zaštitu ljudskih prava osobama koje imaju seksualne odnose sa osobama istog pola, iako je pandemija HIV/AIDS-a, a neke od ovih zemalja kriminalizuju i rad sa ugroženim grupama.

Potpisnice su prevazišle snažan otpor grupe zemalja koje redovno pokušavaju da blokiraju pažnju UN-a po pitanju kršenja prava zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Svega 60 država je potpisalo alternativni tekst koji je promovisala Organizacija Islamske konferencije. Potvrđujući „principe ne-diskriminacije i jednakosti“, one tvrde da univerzalna ljudska prava ne uključuju „pokušaje da se fokus prebaci na prava određenih osoba.“

Najpre, Vatikan je izrazio snažno protivljenje Saopštenju Generalne skupštine. Ovo protivljenje je izazvalo oštre kritike zaštitnika/ca ljudskih prava širom sveta. Ipak, Vatikan je danas u Generalnoj skupštini naveo da poziva na ukidanje krivičnih kazni za homoseksualno ponašanje. 

Ove godine je 60-a godišnjica usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i saopštenjem Generalne skupštine se reafirmišu domet i širina principa deklaracije. Saopštenje nije obavezujuće, ali potvrđuje ono što tela UN ponavljaju: da niko ne treba da se suoči sa kršenjem prava zbog seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Navanetam Pilej, visoka predstavnica UN za ljudska prava, snažno je podržala saopštenje. U snimljenoj poruci, ona je je podsetila na odluku Južnoafričke republike koja je 1996. ustavom zaštitila pravo na seksualnu orijentaciju. Ona je istakla da je „zadatak i izazov da odemo dalje od debate da li sva ljudska bića imaju prava“, i da „obezbedimo klimu za implementaciju prava.“

Još od pionirske odluke Komiteta za ljudska prava iz 1994., eksperti UN-a stalno rade protiv nepravdi nad lezbejkama, gej muškarcima, biseksualnim i transrodnim osobama, uključujući ubistva, mučenja, silovanja, nasilje, nestanke i diskriminaciju u mnogim životnim sferama. Tela UN pozivaju države da prekinu diskriminaciju u zakonima i politikama.

Druga međunarodna tela se takođe protive nasilju i diskriminaciji po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, uključujući Savet Evrope i Evropsku uniju. Tokom 2008., sve 34 članice Organizacije američkih zemalja jednoglasno su usvojile deklaraciju kojom se potvrđuje da zaštita ljudskih prava uključuje seksualnu orijentaciju i rodni identitet.     

Ranije tokom dana, Generalna skupština je takođe usvojila rezoluciju kojom se osuđuju pogubljenja bez suđenja. Rezolucija sadrži i referencu kojom se protivi ubistvima zbog seksualne orijentacije. Uganda je pozvala na brisanje ove reference, ali je Generalna skupština odbacila taj predlog sa 78-60 glasova.   

Potpisnice Saopštenja Generalne skupštine su:
Albanija, Andora, Argentina, Jermenija, Australija, Austrija, Belgija, Bolivija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Bugarska, Kanada, Kape Verde, Centralnoafrička Republika, Čile, Kolumbija, Hrvatska, Kuba, Kipar, Češka Republika, Danska, Ekvador, Estonija, Finska, Francuska, Gabon, Gruzija, Nemačka, Grčka, Gvineja Bisao, Mađarska, Island, Irska, Izrael, Italija, Japan, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Mauricijus, Meksiko, Crna Gora, Nepal, Holandija, Novi Zeland, Nikaragva, Norveška, Paragvaj, Poljska, Portugalija, Rumunija, San Marino, Sao Tome i Principe, Srbija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska, FNRJ Makedonija, Timor-Leste, V.Britanija, Urugvaj i Venecuela.

< Prethodna		Sledeća >