Pismo upućeno Jeleni Marković

pomoćnici saveznog ministra za nacionalne manjine i etničke zajednice, povodom njenog nastupa u emisiji Klopka na TV Pink, 10. februara 2003.
-------

No: 12/03

Beograd, 21 Februar 2003.

Za:

Jelena Marković

Pomoćnik saveznog ministra

za nacionalne manjine i etničke zajednice

Povod:

Nastup u emisiji Klopka na TV Pink,

10. februar 2003.

Poštovana Jelena Marković,

Kao predstavnice/i organizacija koje zastupaju ljudska prava i gej i lezbejska prava, s pažnjom smo pratile/i temu o homofobiji u emisiji Klopka na TV Pinku. Želimo da pozdravimo Vaše učešće u toj emisiji, kao predstavnice aktuelne vlasti, a posebno Ministarstva koje promoviše toleranciju u svim međuljudskim odnosima i da primetimo da je to od posebne važnosti za pitanja prava lezbejki i gej muškaraca.

Smatrajući da je uloga nevladinih organizacija da budu partneri vlasti i institucijama u stvaranju civilnog društva, kao i da monitorišu i podsećaju na kršenje građanskih i ljudskih prava, obraćamo Vam se povodom stavova izraženih u emisiji, a koji su nam iz perspektive zastupanja ljudskih prava neprihvatljivi.

1. Na pitanje novinarke da li bi bilo moguće očekivati da neko iz vašeg ministarstva govori na Gej paradi, Vi ste odgovorili “NE, jer ako razmišljamo realno, politički i ljudski odgovorno” to nije bilo moguće očekivati. Za nas je “politički i ljudski odgovorno” zastupati/govoriti u odbranu ljudskih prava, uvek i svuda. O realnoj, političkoj i ljudskoj odgovornosti toga čina svedoči i spremnost da na javnom skupu (te 2001.) govore: Tamara Lukšić Orlandić, pomoćnica Saveznog Ministra pravde; Aleksandra Jovićević, pomoćnica Ministra za kulturu; Vladimir Arsenijević, književnik; Dina Haynes, OSCE Misija SRJ; Žarana Papić, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i mnogi drugi.

Na Gej paradama koje se održavaju u 52 zemlje sveta, zajedno sa svojim sugrađanima i sugrađankama hodaju i govore “politički i ljudski odgovorno” njihovi gradonačelnici/ke, političari/ke, ministri/tarke i druge poznate ličnosti.

2. Neprihvatljivo nam je da Gej paradu u Beogradu 2001, javni događaj koji potvrđuje prava Drugih, imenujete kao “egzibiciju koja iritira druge”. To je bilo javno okupljanje građana, uredno prijavljeno nadležnim vlastima koje su izdale dozvolu za njegovo održavanje, te se ni po čemu nije razlikovalo od bilo kog političkog, sindikalnog ili drugog mirnog skupa građana.

3. Ako dozvolimo predpostavku da razlika može da “iritira druge” direktno pravdamo diskriminaciju. Predstavnici vlasti koji zastupaju ljudska prava Drugih upravo su izabrani da bi radili na umanjivanju ove “iritiacije”, a ne na njenom tolerisanju.

4. Ako Ministarstvo za ljudska prava “mora razmišljati o pravu drugih da im se nešto ne dopada”, a to nešto su nečija prava, onda država daje društveni prostor za netoleranciju i potvrđuje opravdanost diskriminatorskog ponašanja (makar i kada je protiv nasilja). Ministarstvo koje zastupa toleranciju i ljudska prava nema prava na to, jer na taj način ova kultura zauvek ostaje “nepripremljena kultura” .

5. Za Ministarstvo koje zastupa ljudska prava ne sme da postoji dilema “izmedju za i protiv ljudskih prava postoji mnogo možda”. Prema UN Dekleraciji o ljudskim pravima ona su nedeljiva, neotuđiva i jednako vredna. Dakle, Vaše Ministarstvo ima mandat samo ZA sva ljudska prava. Izjave kojima se relativizuju prava otvaraju prostor za diskriminaciju i mogu da imaju dalekosežne posledice.

6. Ulažemo protest zbog nepoznavanja (ili prikrivanja činjenica) u vezi zaštite gej i lezbejskih prava u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i drugim dokumentima EU, jer neinformisanost doprinosi da naša kultura još dugo ostane “nepripremljena kultura”.

Zato skrećemo Vašu pažnju na činjenice:

a. Povelja o osnovnim ljudskim pravima Evropske Unije od 2000. u članu 21. kaže da se zabranjuje bilo koja diskrimincija na temelju: “pola, rase, boje, etničkog ili socijalnog porekla, genetskih osobina, jezika, vere ili uverenja, političkog ili drugog mišljenja, pripadanja nacionalnoj manjini, vlasništva, rodjenja, telesnih oštečenja, godina ili seksualne orijentacije.”

b. Preporuka Veća Evrope br. 924 iz 1981. godine eliminiše diskriminaciju homoseksualca i dekriminalizuje homoseksualnost.

c. Rezolucija Evropskog parlamenta br. A3-0028 - poziva članice i zemlje koje žele da se priključe EU da “osiguraju jednako tretiranje homoseksualnih i heteroseksualnih osoba”. Član 14. rezolucije govori kako je “potrebno eliminisati ograničenja za stupanje u bračnu zajednicu homoseksualnih parova… i ustanoviti puna prava i mogućnost braka s mogućnošću ostvarenja registracije partnerstva.” Isti član daje uputstva za eliminaciju svih prepreka, koje “ograničavaju prava homoseksualnih osoba, da postanu roditelji ili usvojitelji ili staratelji dece”.

d. Rezolucija br. A5-005 iz 2000. - poziva na poštovanje jednakih prava istopolno usmerenih osoba i parova. Član 56. poziva države članice da garantuju “porodicama s jednim roditeljem, nevenčanim parovima i istopolnim parovima jednaka prava kao tradicionalnim parovima i porodicama”

e. Rezolucija br. A5-0223 od 2001. - ponovo upozorava na ljudska prava homoseksualnih osoba.

Buduće članice moraju zadovoljiti kriterijime za pristup EU, među koje spada celovito i bezuslovno poštovanje ljudskih prava. To od država kandidatkinja zahtevaju Kopenhagenški kriterijumi, Sporazum o Evropskoj uniji (član 6/2) i Amsterdamski sporazum (član 13). Poslednji donosi pravnu podlogu za sprečavanje svake diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, te zahteva da je potrebno “prihvatiti sve potrebne akcije za sprečavanje diskriminacije na osnovi pola, rasne i etničke pripadnosti, religije, vere, hendikepa ili seksualne orijentacije.”

7. Neprihvatljivo je “neznanje” kojim se pedofilija izjednačava sa homoseksualnošću. Pedofilija je (verujemo u svakoj zemlji) krivično delo zakonski sankcionisano (u KZ RS čl. 106) i ne vidimo razlog da ga dovodite u bilo kakvu vezu sa slobodnim izborom seksualnog partnera i seksualnošću odraslih. Ni silovanje maloletnih devojaka ne povezujemo sa heretoseksualnim odnosom odraslih. Tako neodgovorno povezivanje/izjednačavanje različitih pojava učvršćuje negativne stavove opšte populacije i opravdava diskriminišuće ponašanje, što ima dalekosežne posledice na mogućnost “pripremanje naše kulture” na prihvatanje svih ljudskih prava.

I na kraju, slažemo se sa Vama da je dobar način promovisanja ljudskih prava “mirna edukacija” i “dijalog sa drugima” te Vas podržavamo da se u okviru svog Ministarstva založite da programi tolerancije i razumevanja prema pravima gej i lezbejske populacije postanu deo edukativnih sadržaja školskog predmeta Građansko vaspitanje, da na našim TV i radio stanicama bude više afirmativnih emisija o ljudima različitih seksualnih orijentacija i da se u njima pojavljuju
političari/ke, predstavnici/e vlasti i institucija.

Ako je Vaše Ministarstvo netolerantno prema netoleranciji i ako u Vašoj sadašnjoj kampanji izražavate toleranciju prema svima, očekujemo da se založite da se naredne godine, na Dan zaljubljenih, na Vašim reklamama kao Garancija Tolerancije pojave i simboli istopolne ljubavi.

Na kraju, za sve nas je jako važno da se budući Zakon protiv diskriminacija odnosi na prava svih diskriminisanih grupa i tim povodom tražimo od Vašeg Ministarstva da se založi da u zakon budu uključene odredbe kojima će se EKSPLICITNO ZABRANITI diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije.

Nadamo se da je ovo početak naše saradnje u ozbiljnom sagledavanju i zastupanju ljudskih prava lezbejki i gej muškaraca od strane Vašeg Ministarstva.

Srdačno,

Lepa Mlađenović, LABRIS – Organizacija za lezbejska ljudska prava, Beograd

(www.womenngo.org.yu/labris)

Bobana Macanović, Autonomni ženski centar, Beograd

(www.womenngo.org.yu)

Tanja Ignjatović, Glas razlike – grupa za promociju ženskih političkih prava,

Beograd, (www.womenngo.org.yu/glasrazlike)

Pismo su podržali:

Vlada Milošević – Gayten, Centar za promociju prava seksualnih manjina

(www.gay-serbia.com/gayten_lgbt)

Predrag M. Azdejković - Queeria LGBT (www.queeria.org.yu)