Indeks članka
Stone Butch blues*
Page 2
Sve strane

Lesli Fajnberg - 3. poglavlje
Radnja ove knjige, koja je nezaobilazno štivo za razumevanje transrodnih osoba, odvija se šezdesetih i sedamdestih godina dvadesetog veka i prati odrastanje i život Džes Goldberg, muškobanjaste devojke koja se autuje kao stone butch** u vreme nastajanja pokreta za oslobođenje gejeva i lezbejki.
U trećem poglavlju, Džes prvi put odlazi u gej bar...
* Blues [bluz] se često koristi da opiše stanje depresije.
** Stone Butch [stoun buč] je žena ili transrodna osoba koja je izrazito muževna po karakteru i oblačenju. U seksualnim, a ponekad i emotivnim odnosima je dominantna i ne dozvoljava da joj se dodiruju genitalije.
*** Drag queens su izvođači, najčešće gej muškarci koji se preoblače u ’žensku’ odeću. Često radi dramskog, satiričnog ili komičnog efekta prenaglašavaju određene gestove.
**** Buldožerka – buč lezbejka u žargonu.

Prošlo je gotovo godinu dana pre nego što sam skupila hrabrost da nazovem informacije i saznam adresu kluba «Tifka». Najzad, stajala sam na ulici ispred bara, smrtno uplašena. Pitala sam se šta me navelo da mislim da je to mesto gde bih mogla da se uklopim. Šta ako se to ne desi?
Obukla sam majicu sa plavo-crvenim štraftama, teget jaknu koja mi sakriva grudi, crne ispeglane pantalone i duboke patike, jer nisam imala fine cipele.
Ušla sam, i to je bio običan bar. Kroz izmaglicu dima sam ugledala lica koja me odmeravaju. Ovo je bila tačka sa koje nema povratka, a to ionako nisam želela. Možda sam prvi put pronašla moje ljude. Jedino nisam znala kako da prodrem u to društvo.
Uputila sam se ka šanku i naručila pivo.
’Koliko imaš godina?’, upitao me šanker.
’Dovoljno’, odgovorila sam i spustila novac. Oko bara su se gomilali osmesi. Ispijala sam pivo i pokušavala da delujem kul. Starija drag queen*** me pažljivo proučavala. Uzela sam pivo i krenula ka zadimljenom stražnjem delu bara.
Ono što sam tamo ugledala izmamilo je suze koje sam godinama zadržavala: snažne, krupne žene u sakoima i kravatama. Kosa im je bila savršeno zalizana i kratka. To su bile najzgodnije žene koje sam ikad videla. Neke od njih su plesale sa ženama u uskim haljinama i visokim štiklama koje su ih nežno dodirivale. Gledanje je izazvalo žudnju i bol.
Ovo je sve o čemu sam mogla samo da sanjam.
’Jesi nekad bila u ovakvom baru?’, upitala me drag queen.
’Puto puta’, brzo sam odgovorila. Ona se nasmejala.
Onda sam tako jako htela da je nešto pitam, da sam zaboravila na prethodnu laž. ’Zar zaista mogu ženi da kupim piće ili da je pozovem na ples?’
’Naravno, dušo,’ rekla je, ’ali samo femicama.’ Nasmejala se i rekla da se zove Mona.
Usredsredila sam pažnju na ženu koja je sedela sama za stolom. Bože, bila je tako lepa. Želela sam da plešem sa njom. Four Tops su pevali Baby, I need your loving. Nisam bila sigurna da umem da plešem uz laganu muziku, ali sam brzo krenula ka njoj da ne bih izgubila hrabrost.
’Želiš li da plešeš samnom?’, pitala sam.
Mona i izbacivač su me pokupili, praktično odneli do prednjeg dela bara i posadili na stolicu. Mona mi je stavila ruku na rame i ozbiljno pogledala u oči. ’Dete, trebalo bi da ti kažem nekoliko stvari. Ja sam pogrešila. Rekla sam ti da je OK da pitaš ženu da plešete. Ali, prvo što treba da znaš je – nemoj to da pitaš Buč Alinu ženu!’
Dok sam to pokušavala da zapamtim, Buč Alina senka se nadvila nadamnom. Izbacivač je stao između nas, a drag queens su je odvukle u stražnji deo. Sve se desilo u sekundi, ali pogled na tu ženu me oborio. Kao da gledam božanstvo, bilo me strah da zadržim tu scenu u glavi, a i da je zaboravim.
Sedela sam za šankom i drhtala još dugo nakon što je trenutno uzbuđenje kod svih ostalih odavno nestalo. Ispred bara sam se osećala prognano, usamljenije nego kada sam ušla, zato što sam sada znala da tu ne pripadam.
Crveno svetlo je bljesnulo preko bara. Mona me zgrabila za ruku i preko stražnjeg dela odvukla u ženski toalet. Spustila je dasku od šolje i rekla mi da se popnem na nju. Zatvorila je vrata i rekla mi da tu ostanem i budem tiha. Panduri su bili tu. Čučnula sam. Dugo sam bila tamo. Tek kada je jedna femica otvorila vrata i smrtno se uplašila, shvatila sam da je policija otišla još odavno, pokupivši mito od vlasnika. Niko se nije setio da je dete ostalo sakriveno u toaletu.
Kada sam se pojavila, svi/e su se dobro nasmejali/e na moj račun. Ponovo sam se povukla u prednji deo i naručila pivo.
Kasnije sam osetila ruku na ramenu. Bila je to ona lepa žena koju sam pitala za ples. To je Buč Alina femica.
’Hajde dušo, sedi sa nama’, ponudila mi je.
’Neka, OK mi je i ovde’, rekla sam hrabro koliko sam mogla. Ali, nežno je stavila ruku oko mene i odvojila me od barske stolice.
’Hajde, pridruži nam se. Sve je OK. Al te neće povrediti’, uveravala me. ’Pas koji laje ne ujeda.’ Nisam poverovala. Naročito kad je Buč Al ustala dok sam se približavala njihovom stolu.
Bila je to velika žena. Nisam znala koliko je stvarno visoka. Bila sam samo dete. Zbog visine i građe za mene je bila velika kao tvrđava.
Odmah mi se svidela snaga u njenom licu. Način na koji je držala vilicu. Bes u njenim očima. Način na koji je nosila telo. Sportski sako je istovremeno isticao i sakrivao njeno telo. Obline i prevoji. Velika leđa, širok vrat. Velike grudi, jako pritegnute. Obgrljene belom košuljom, kravatom i sakoom. Kukovi sakriveni.
Odmerila me od glave do pete. Zauzela sam stav. Primetila je. Njena usta su odbila da se nasmeju, ali je delovalo kao da oči to čine. Pružila je veliku šaku. Prihvatila sam je. Čvrstina njenog stiska me iznenadila. Stegla me još snažnije, odgovorila sam blago. Osetila sam olakšanje što ne nosim prsten. Njen stisak je postao jači, a i moj je. Konačno se nasmešila.
’Ima nade za tebe’, rekla je. Zacrvenela sam se zbog zahvalnosti koju sam osećala dok sam slušala njene reči.
Pretpostavljam da se taj stisak može objasniti, ako se označi kao pretnja. Ali meni je tada značio više od toga, i dalje je tako. To nije samo način odmeravanja snage. Stisak ruke poput ovog predstavlja izazov. Zahteva jačinu tako što ohrabruje. Kada se oseti najveća snaga, kada je dostignuta jednakost, to znači da smo se stvarno upoznale.
Stvarno sam upoznala Al. Bila sam jako uzbuđena. I uplašena. Nije trebalo: niko nikad nije bio tako dobar prema meni. Bila je malo gruba. Ali je to nadoknađivala. Nameštala mi je kosu, grlila ramena, i blago me pljeskala po licu. Jako mi je prijalo. Sviđala mi se naklonost u njenom glasu kada bi mi rekla dete, a to je bilo često. Uzela me pod svoje i naučila stvarima koje su najvažnije za mladu bučicu poput mene pre upuštanja u tako opasnan i bolan život. Bila je dosta strpljiva, na njoj svojstven način.
U to vreme barovi u Tenderloinu su bili gej na procente. Tifka je bila oko 25% gej. To je značilo da smo imali/e četvrtinu stolova i podijuma za igru. Druge tri četvrtine su uvek pokušavale da zauzmu naš prostor. Naučila me kako da čuvamo teritoriju.
Naučila sam da se plašim pandura kao najvećih neprijatelja, i da mrzim makroe koji su kontrolisali živote mnogih žena koje smo volele. Naučila sam da se smejem. Tog leta, noći vikenda su bile ispunjene smehom i blagim zadirkivanjem.
Drag queens su mi sedele u krilu dok smo pozirale za «Polaroid». Tek kasnije smo otkrile da je momak koji nas je fotografisao bio pandur u civilu. Dok sam posmatrala starije buldožerke**** mogla sam da vidim sopstvenu budućnost. Shvatila sam šta želim od druge žene gledajući Buč Al i njenu ljubavnicu Žaklinu.
Pustile su me da se vrzmam oko njih celog leta. Roditeljima sam rekla da radim duple smene petkom i subotom uveče ’da bih uštedela za koledž’, i da spavam kod drugarice iz škole koja živi blizu posla.
Poverovali su u moj alibi. Tokom cele nedelje sam odbrojavala sate do petka uveče kada bih izašla ranije sa posla i krenula ka Nijagara Folsu.
Kada bi se bar zatvorio, šetale smo ulicama, pijane, zakačene svaka za po jednu Žaklininu ruku. Ona bi zabacila glavu ka nebu i rekla: ’Bože, hvala ti na ovim zgodnim bučicama’. Al i ja bi se nagnule i namignule jedna drugoj, i smejale se od radosti zbog toga što smo baš ovakve, i što smo to zajedno.
Preko vikenda su me puštale da spavam na njihovom starom mekanom kauču. Žaklina je kuvala jaja u četiri izjutru dok me Al podučavala. Uvek istu lekciju: kako da postanem čvršća. Al nikad nije konkretno rekla šta me čeka. Nikad to nije izgovorila. Imala sam utisak da je strašno. Znala sam da se brinula da li ću preživeti. Pitala sam se da li sam spremna. Njena poruka je glasila: Nisi!
To nije bilo ohrabrujuće. Ali znala sam da je Al osećala nužnost da me pripremi za težak život koji ni za nju nije bio lak. Nije imala nameru da me obeshrabri. Pothranjivala je moju buč snagu najbolje što je umela. Često me podsećala da za nju to niko nije radio kada je bila mlada bučica, ali je ipak preživela. Buč Al mi je bila mentorka.
Al i Džeki su me doterivale. Bukvalno. Žaklina me šišala u njihovoj kuhinji. Odvele su me u second hand radnju da kupim svoj prvi sako i kravatu. Al je pročešljavala stalke, izvlačeći sakoe jedan za drugim. Probala sam sve. Džeki bi iskosila glavu, pa bi odmahnula. Najzad, gladila mi je revere i klimala glavom u znak odobravanja. Al je tiho zazviždala. Kao da sam umrla i otišla u raj za bučice!
Onda je na red došla kravata. Al je izabrala za mene. Usku, crnu, svilenu. ’Sa crnom kravatom ne možeš da promašiš’, svečano mi je saopštila. I, naravno, bila je u pravu.
Sve to je bilo je jako zabavno. Ali čeznula sam da saznam što više na temu seksa, i Al je to znala. Jedne večeri Al je odnekud izvadila kartonsku kutiju, stavila je na kuhinjski sto i pružila mi da je otvorim. Unutra je bio gumeni dildo. Bila sam šokirana.
’Znaš šta je ovo?’, pitala me.
’Naravno’, rekla sam.
’Znaš šta se radi sa tim?’
’Naravno’, lagala sam.
Žaklina je čangrtala sudovima. ’Al, zaboga. Hajde ostavi dete na miru.’
’Bučica mora da zna ove stvari’, insistirala je Al.
Džeki je bacila krpu i ozlojađeno izašla iz kuhinje.
Ovo je trebalo da bude naš buč razgovor između ’oca i sina’. Al je pričala, ja sam slušala. ’Da li razumeš?’, navaljivala je.
’Naravno, naravno’, rekla sam.
Al je bila zadovoljna što je uspela da mi da dovoljno informacija pre nego što se Džeki vratila u kuhinju.
’Dete, još samo nešto’, Al je dodala, ’nemoj da budeš kao one buldožerke koje stave dildo i šepure se. Uljudno se ponašaj, znaš na šta mislim?’
’Naravno’, rekla sam. Nisam imala pojma.
Al je izašla iz sobe da se istušira pre spavanja. Žaklina je brisala suđe dovoljno dugo, dajući vremena crvenilu da siđe sa mog lica, i bubnjanju u slepoočnicama da prestane. Sela je na stolicu pored mene. ’Dušo, jesi li razumela šta ti je Al pričala?’
’Naravno’, rekla sam i zaklela se da to više neću izgovoriti.
’Jel’ ima nešto što nisi razumela?’
’Pa’, stidljivo sam počela, ’izgleda da je potrebno malo prakse, ali shvatila sam koncept. Deluje mi kao da moraš da vežbaš da bi sve shvatila.’
Žaklina je izgledala zbunjeno. Onda se smejala sve dok suze nisu krenule da joj se slivaju niz lice.
’Dušo’, htela je da počne ali nije mogla da zaustavi smeh. ’Dušo, ne možeš naučiti da se jebeš čitajući Popularnu mehaniku. To nije ono što jednu bučicu čini dobrom ljubavnicom.’
To je baš ono što sam htela da znam! ’Pa, šta je to što bučicu čini dobrom ljubavnicom?’, pitala sam, pokušavajući da zvučim kao da mi odgovor neće mnogo značiti.
Lice joj se raznežilo. ’To je teško objasniti. Pretpostavljam da to znači da moraš da poštuješ femicu. Znači da osluškuješ govor njenog tela. Čak i ako seks bude malo grub, ili nešto slično, ako ona to želi, iznutra ti i dalje moraš da budeš nežna. Jel’ ti to ima smisla?’
Nije imalo. To je bilo manje informacija nego što sam želela. Međutim, ispostavilo se da su to bile informacije koje su mi bile potrebne. Samo, da bih shvatila, morala sam da razmišljam o tome celog života.
Onda je Žaklina uzela gumeni kurac iz mojih ruku. Jesam li ga držala sve vreme? Pažljivo mi ga je stavila na međunožje. Temperatura mi je skočila. Počela je nežno da ga dodiruje, kao da je nešto zaista lepo.
’Znaš, sa ovim možeš da učiniš da se žena oseća jako dobro. Možda bolje nego ikad.’ Prestala je da gladi dildo. ’Ili možeš da je užasno povrediš i podsetiš na svaki put kada je bila povređena. Moraš da misliš na to svaki put kada ovo nakačiš. Onda ćeš biti dobra ljubavnica.’
Čekala sam, u nadi da ću čuti još. Ali to je bilo sve. Džeki je ustala i radila nešto po kuhinji. Otišla sam u krevet. Pre nego što sam zaspala pokušala sam da zapamtim svaku reč koja mi je rečena.



Kada je Monika počela da flertuje samnom, svi/e u baru su gledali/e. Monika me užasno plašila. Žaklina mi je jednom rekla da ona koristi seks kao oružje. Da li me stvarno želi? Bučice su to rekle, pa mora da je tako. Nekako su svi/e znali/e da ću izgubiti svoju buč nevinost sa Monikom.
U petak uveče, bučice su me udarale po ramenima, tapšale po leđima, nameštale mi kravatu, i poslale ka njenom stolu. Dok smo Monika i ja odlazile zajedno, primetila sam da me druge femice nisu ohrabrivale. Zašto Žaklina nije htela da me pogleda? Samo je svojim dugim noktima lupkala po čaši viskija i buljila u nju kao da je jedina stvar u sobi. Da li je osetila predstojeću katastrofu pre mene?
Sledeće večeri sam stigla u bar kasnije, u nadi da Monika i njena ekipa neće čekatii tamo. Ali bila je. Odšunjala sam se do našeg stola i sela. Niko nije znao šta se (nije) desilo noć pre toga. Ali svi su znali da je bilo nešto loše.
Sela sam, daveći se u sopstvenoj sramoti, prisećajući se našeg ’sudara’. Bila sam uplašena pre nego što smo stigle do Monikine kuće. Palo mi je na pamet da nemam pojma šta je seks. Kada i kako počinje? Šta treba da radim? Monika me baš prepala. Najednom sam se predomislila. Nisam želela da se upustim u sve to. Nervozno sam brbljala. Monika se usiljeno smeškala. Pratila me dok sam se premeštala sa kauča na stolicu. ’Šta je bilo?’, zezala me. ’Zar ti se ne sviđam? Šta je bilo, ha?’ Nastavila sam da ćaskam dok konačno nije ustala, sva razdražena. ’Marš napolje!’ Zvučalo je kao da se gnuša. Uz olakšanje sam promumljala nekakve izgovore i pobegla iz njene kuće.
Nazad u baru nisam mogla da izbegnem posledice. Sela sam za sto preko puta Monikinog, i trljala čelo, kao da pokušavam da izbrišem sećanje. Pitala sam se koliko će ovo veče da traje? Dugo. Jako dugo.
Monika je nešto došapnula bučici koja je sedela do nje. Bučica je počela da se približava našem stolu. ’Hej’, viknula je ka meni. Nisam je pogledala. ’Hej femice, hoćeš da plešeš sa pravom buč?’
Pokunjila sam se u svojoj stolici. Onda je Al toj bučici šapnula nešto što nisam mogla da čujem.
’Izvini Al, nisam znala da je to tvoja femica.’
Al je ustala i udarila je pre nego što je iko shvatio šta se dešava. Onda me Al pogledala kao da nešto očekuje. ’Pa’, rekla je. Držala je bučicu koja je jedva stajala na nogama. Al je htela da je udarim, da odbranim svoju čast. Zapravo, nisam želela da udarim nikoga, osim možda sebe. Nisam imala čast koju bi trebalo da branim.
Bučice pored Monike su ustale, spremne da krenu ka nama. Al i ostale bučice iz naše ekipe su se postrojile spremne da me brane. Žaklina je stavila ruku na moju butinu, uveravajući me da ne moram da se bijem. Nije bilo potrebe. Mona mi je prišla s leđa, i stavila ruke na moja ramena. I femice su stale uz mene. Sedela sam, sa licem u rukama i željom da sve to prestane. Ali nije.
Monikina ekipa se najzad povukla, ali niko od nas nije mogao da izađe iz bara pre njih, u suprotnom, zaskočile bi nas. Biće to duga noć.
Al je bila besna na mene. ’Zar ćeš da pustiš tu buldožerku da tako razgovara sa tobom?’ Udarila je šakom po stolu.
’Umukni Al,’ Žaklina je prasnula. To me iznenadilo i pogledala sam je, dok je popreko gledala Al. ’Ostavi dete na miru, molim te.’
Al je prestala da se dere na mene, ali mi je okrenula leđa i gledala parove kako plešu. Govor njenog tela je značio da me se i dalje gnušala. Žaklina je, kao i noć pre toga, nastavila da lupka noktima po čaši viskija. Dugo mi je trebalo da naučim Morzeovu azbuku femica.
Nakon izvesnog vremena ljudi su počeli da se razilaze. Ušla je Ivet. Žaklina je posmatrala sa očiglednom zabrinutošću.
’Šta je bilo?’, pitala sam, prenuvši se iz samosažaljenja.
Džeki je posmatrala moje lice. ’Ti reci meni’, kazala je.
Pogledala sam u Ivet. Poput Žakline, radila je na ulici od tinejdžerskih dana. Al je naterala Džeki da prestane sa prostitucijom. Mogla je obe da ih izdržava novcem koji je zarađivala u fabrici automobila, gde je bila članica sindikata.
Ivet nije imala bučicu koja je radila u fabrici. Ivet nije imala nikoga osim drugih prostitutki.
’Izgleda je imala tešku noć’, rekla sam.
Žaklin je potvrdno klimnula glavom. ’Ulice su gadne. Tamo nas užasno povređuju.’
Divila sam se intimnosti koju je ova informacija sadržala. Onda, kao da je promenila temu. ’Šta misliš da joj je sada potrebno?’, pitala me.
’Da je ostave na miru’, rekla sam, misleći na sopstvenu potrebu.
Osmehnula se. ’Da, želi da bude ostavljena na miru. Ne želi da večeras iko traži nešto od nje. Ali bi joj sigurno dobro došla uteha, znaš na šta mislim?’ Možda jesam. ’Znaš, možda bi joj se dopalo ako bi je neka bučica pitala za ples? Bez nabacivanja.’
Možda bih to mogla. Uradila bih bilo šta, samo da skrenem pažnju sa svoje sramote.
Žaklina me povukla za rukav. ’Budi nežna, razumeš?’
Klimnula sam i polako se uputila ka drugoj strani bara, ka Ivet. Držala je glavu u rukama. Pročistila sam grlo. Umorno me pogledala i gucnula iz čaše. ’Šta želiš’, pitala me.
’Mislila sam, uh, da li bi htela da plešeš samnom?’
Odmahnula je glavom. ’Možda kasnije, mala. OK?’
Možda je videla nešto u načinu na koji sam stajala pred njom. Za mene povratak kroz bar pored Monikine ekipe, bez plesanja, nije bio opcija. Na to nisam pomislila. Da li Džeki jeste? Ili su se njen i Ivetin pogled u tom trenutku susreli. Najzad je pristala. ’Dobro, zašto da ne’, ustala je da pleše samnom.
Čekala sam je na sredini podijuma. Glas Roja Orbisona je bio blag i sanjiv. Stajala sam mirno, sa njenom rukom u mojoj, dok se nije opustila i približila. Nakon nekoliko trenutaka, Ivet mi je rekla, ’Znaš, OK je da dišeš’. Nasmejale smo se i smejale dugo, zajedno.
Onda sam osetila kako mi se njeno telo primiče, i kao da se stapamo, otkrila sam slatka iznenađenja koja fem može da da buč: njena ruka na mom vratu, na mom ramenu, ili savijena u šaku. Osećaj da njen stomak i butine dodiruju moje. Njene usne mi dodiruju uvo.
Muzika se zaustavila i počela je da se povlači. Nežno sam zadržala njenu ruku. ’Molim te?’, pitala sam.
’Dušo’, nasmejala se, ’upravo si rekla čarobnu reč.’
Plesale smo uz nekoliko laganih pesama. Tela su nam se njihala zanesena plesom. I najmanja promena pritiska ruke na njenom vratu menjala je njene pokrete. Nisam se prislanjala na njenu karlicu. Znala sam da je tu povređena. Bez obzira što sam bila tako mlada, znala sam da je to mesto koje moram da štitim. Osetila sam njen bol, ona je znala moj. Osetila sam njenu želju, ona je izazvala moju.
Konačno, muzika je stala i pustila sam je. Poljubila sam je u obraz i zahvalila se. Prešla sam preko podijuma do našeg stola. Ovo iskustvo me zauvek promenilo.
Žaklina mi je pogladila kravatu i uputila mi osmeh. Ostale femice, muške i ženske, posmatrale su me drugačije. Dok nas je svet činio grubim, one su na sve načine pokušavale da zaštite i hrane našu nežnost. Videle su sav moj kapacitet.
Ostale bučice su sada morale da me posmatraju drugačije, kao konkurenciju. Čak me i Al drugačije gledala.
Ma koliko je ovaj ritual bolan, predstavljao je ceremoniju sazrevanja. Nisam imala puno samopouzdanja. Ovo me je naučilo da je poniznost prava emocija pri oslobađanju snage ženske strasti.
Čvrsta prema neprijateljima, blaga prema onima koje volim i poštujem. To sam želela da postanem. Uskoro ću morati da testiram te osobine. Ali za trenutak, bila sam srećna.

Sledećeg petka uveče, u baru je bilo bučno. Sve/i smo se smejale/i i plesale/i. Krajičkom oka sam tražila Ivet. Izgleda da je Žaklina to primetila, jer mi je objasnila da njen makro ne dozvoljava da ima stalnu bučicu. Stomak mi se zgrčio od besa. Nastavila sam da je tražim pogledom. Najzad, makro ne može da zna baš sve što se dešava, zar ne?
Kada je crveno svetlo bljesnulo, šmugnula sam u ženski toalet i zauzela pozu. Prošlo je dosta vremena. Čula sam udarce i nekoliko povika. Onda je postalo tiho.
Provirila sam. Sve stoun bučice i drag-queens su bile postrojene, lica okrenutih ka zidu, ruku vezanih lisicama. Pandurii su maltretirali nekoliko femica za koje su znali da rade na ulici, i odvojili ih od ostalih. Znala sam da će morati, u najboljem slučaju, da im popuše da bi izašle iz zatvora.
Jedan pandur me opazio i zgrabio za kragnu. Stavio mi je lisice i odgurnuo me. Pogledom sam potražila Al, ali su već počeli da nas vode do policijskih kombija koji su stajali napolju.
Žaklina mi se približila. ’Čuvajte jedna drugu’, rekla je, ’budi oprezna, dušo’, dodala je. Klimnula sam. Zglobovi su mi bili bolno stegnuti iza leđa. Bila sam uplašena. Pokušaću da budem jako pažljiva. Nadala sam se da ćemo Al i ja moći da pazimo jedna na drugu.
Kad su me dohvatili, kombi sa bučicama je već bio pun. Vozila sam se u policijskom kamionu sa drag queensima. Bilo mi je drago. Mona me poljubila u obraz i rekla da se ne plašim. Rekla je da ću biti OK. Ako je to tačno, pitala sam se zašto ostale drag queens deluju uplašeno, baš onako kako sam se ja osećala.
U policijskoj stanici sam videla Ivet i Moniku, koje su uhapsili tokom ulične racije. Ivet mi je uputila osmeh u znak ohrabrenja. Namignula sam joj. Pandur me od pozadi gurnuo ka unutrašnjosti stanice. Uputili smo se ka ćeliji sa buldožerkama. Dok su me uvodili u ćeliju, izveli su Al. Uzviknula sam njeno ime. Kao da me nije čula.
Panduri su me zaključali. Dobra strana toga je bila da su mi zglobovi konačno bili slobodni. Popušila sam cigaretu. Šta će se desiti? Kroz jedan prozor sa rešetkama sam videla kako legitimišu jednu buč-subotom-uveče. Buč Al su odveli u suprotnom pravcu.
Drag queens su bile smeštene u veliku ćeliju pored naše. Mona i ja smo se nasmešile jedna drugoj. U tom momentu tri pandura su joj naredila da izađe iz ćelije. Telo joj se u momentu povuklo. Oči su joj bile pune suza. Onda je krenula napred ka njima, svesna da bi je u suprotnom grubo izvukli.
Čekala sam. Šta se dešava?
Oko sat vremena kasnije vratili su Monu. Srce mi se slomilo kad sam je videla. Dva pandura su je vukla, jedva je mogla da stoji. Kosa joj je bila mokra i zalepljena za lice. Šminka razmazana. Krv je curila niz pocepane hulahopke. Bacili su je u ćeliju pored moje. Ostala je tamo gde je pala. Jedva sam disala. Obratila sam joj se šapatom. ’Dušo, hoćeš cigaretu? Hoćeč da pušiš? Dođi, ovde, pored mene.’
Izgledala je ošamućeno, bez volje da se pomeri. Konačno je skliznula ka rešetkama pored mene. Upalila sam cigaretu i pružila joj. Dok je pušila, provukla sam ruku i nežno je dodirnula, ostavljajući je na njenom ramenu. Tiho sam joj pričala. Kao da me dugo nije čula. Konačno, naslonila je čelo na rešetke i zagrlila sam je sa obe ruke.
’Menja te’, rekla je. ’Ono što ti ovde urade, sranja koja trpiš na ulici svaki dan, menjaju te.’ Slušala sam. Nasmešila se. ’Mislim da nisam bila tako slatka kada sam bila tvojih godina. ’ Osmeh je isčezao. ’Ne želim da gledam kako se menjaš. Ne želim da otvrdneš.’
Na neki način sam razumela. Ali bila sam jako zabrinuta za Al i nisam znala šta će mi se desiti. To mi je zvučalo kao filozofska diskusija. Nisam znala da li ću doživeti godine tokom kojih će me iskustva promeniti. Samo sam želela da preživim ovu noć. Želela sam da znam gde je Al.
Panduri su rekli Moni da joj je plaćena kaucija. ’Mora da grozno izgledam’, rekla je.
’Prelepa si’, rekla sam joj iskreno. Na trenutak sam je pogledala i zapitala se da li je muškarci kojima se daje vole koliko ja.
’Stvarno si slatka’, rekla je pre nego što je otišla. To mi je prijalo.
Panduri su dovukli Al čim je Mona otišla. Bila je u lošem stanju. Košulja joj je bila razdrljena, a rajsferšlus na pantalonama otvoren. Povez je nestao, oslobađajući njene velike grudi. Kosa joj je bila mokra. Krv joj je curila iz usta i nosa. Izgledala je ošamućeno, kao Mona.
Panduri su je ugurali u ćeliju. Stajali su i smejali se. Jedan je trljao muda. Drugi me uhvatio ispod pazuha i podigao me nekoliko centimetara, pa me zakucao za rešetke. Palčeve je zabo duboko u moje grudi, i udario me kolenom između nogu.
’Uskoro ćeš biti ovoliko visoka. Tada ćemo te obraditi kao ovu pičku, tvoju prijateljicu Alison’, podsmevao se. Onda su otišli.
Alison.
Mašila sam se cigareta i upaljača i skliznula do Al koja je ležala na podu. Tresla sam se. ’Al’, rekla sam, pružajući joj paklu. Nije pogledala. Stavila sam šaku na njenu ruku. Smaknula ju je. Glava joj je bila pognuta. Sve što sam mogla da vidim je širina njenih leđa, crte ramena. Bez premišljanja sam ih dodirnula. Pustila me.
Jednom rukom sam pušila dok sam joj drugom gladila leđa. Počela je da drhti. Zagrlila sam je. Telo joj je omekšalo. Bila je povređena. Roditeljka je u ovom momentu postala dete. Osetila sam se snažno. Mogla je da nađe utehu u mojim rukama.
’Hej, gledaj ovo’, jedan pandur je vikao drugom. ’Alison je našla sebi mladu bučicu. Izgledaju kao dva pedera.’ Smejali su se.
Rukama sam je još više obgrlila da je zaštitim, kao da mogu da ih odvratim od podrugivanja, da bude sigurna u mom zagrljaju. Uvek sam se divila njenoj snazi. Sada sam osetila mišiće njenih leđa, ramena i ruku. Osetila sam snagu ove stoun buč, čak i sada dok je tako slomljena ležala na mojim rukama.
Panduri su objavili da nam je Žaklina platila kauciju. Poslednje reči koje sam od njih čula, bile su: ’Vratićeš se ti. Zapamti šta smo uradili tvojoj ortakinji.’
Šta su uradili? Pitanja su se vratila. Žaklina je pogledala Al, pa mene, pitajući se isto. Odgovore nisam imala. Al ih nije davala. U kolima, Žaklina je držala Al tako da je izgledalo kao da Al teši nju. Tiho sam sedela na prednjem sedištu. I meni je trebala uteha. Nisam poznavala gej muškarca koji nas je vozio. ’Jesi OK?’ pitao me.
’Naravno’, odgovorila sam bez razmišljanja.
Dovezao nas je do Aline i Džekine kuće. Al je pojela jaja kao da nije mogla da im oseti ukus. Nije pričala. Žaklina je nervozno gledala čas nju, čas mene. Jela sam i oprala sudove. Al je otišla u kupatilo.
’Biće tamo dosta dugo’, rekla je Žaklina.
Kako je znala? Da li se to desilo mnogo puta? Obrisala sam suđe. Žaklina se usredsredila na mene. ’Jesi ti OK?’, pitala je.
’Da, dobro sam’, lagala sam.
Približila mi se. ’Jesu te povredili, bebo?’
’Ne’, lagala sam. U sebi sam gradila zid. Zid me nije štitio, ali ipak, posmatrala sam ga kao da nisam ja ta koja polaže cigle. Okrenula sam se da bih joj stavila do znanja da imam nešto važno da pitam. ’Žaklina, da li sam dovoljno jaka?’
Prišla mi je od pozadi i okrenula me ka sebi. Privukla mi je lice ka svom obrazu. ’A ko jeste, dušo?’, šaputala je. ’Niko nije dovoljno jak. Prolaziš kroz to najboje što umeš. Bučice kao ti i Al nemaju izbora. Desiće se i tebi. Moraćeš da pokušaš da preživiš.’
Već mi je bilo na umu sledeće pitanje. ’Al želi da budem čvrsta. Ti i Mona i druge femice mi uvek govorite da ostanem slatka i nežna. Kako mogu da budem sve to u isto vreme?’
Žaklina mi je dodirnula obraz. ’Al je u pravu. Pretpostavljam da je to sebično od nas, devojaka. Želimo da budete dovoljno jake da preživite sva sranja. Volimo vašu snagu. Ali bučicama od tih sranja i srca postanu kruta. Mislim da ponekad želimo da zaštitimo vaša srca, da ostanete nežne za nas, razumeš?’
Nisam. Stvarno nisam. ’Da li je Al nežna?’
Žaklinino lice se uozbiljilo. Ovo pitanje je moglo da otkrije nešto što bi prodrlo u Buč Alin oklop. Onda je Žaklina shvatila da mi je odgovor zaista potreban. ’Jako je povređena. Teško joj je da kaže šta oseća. Ali, da. Mislim da ne bih mogla da budem sa njom da nije nežna samnom.’
Obe smo čule kako Al otključava vrata od kupatila. Žaklina je delovala kao da se izvinjava. Signalizirala sam da razumem. Izašla je iz kuhinje. Ostala sam sama. Imala sam da razmišljam o puno stvari.
Legla sam na kauč. Malo kasnije, Džeki mi je donela posteljinu. Sela je pored mene i pomazila mi lice. Prijalo je. Dugo me posmatrala sa bolnim izrazom na licu. Nisam znala zašto, ali to me uplašilo. Pretpostavila sam da zna šta mi predstoji, a ja ne.
’Jesi li stvarno OK, dušo?’, pitala me.
Osmehnula sam se. ’Da.’
’Jel’ ti treba nešto?’
Da. Trebala mi je femica koja bi me volela kao što ona voli Al. Trebalo mi je da Al kaže šta će mi uraditi kada me sledeći put uhvate, i kako da to preživim. I trebale su mi Žaklinine grudi. Gotovo istog trena kada mi je to palo na pamet, stavila je moju ruku na njene grudi. Okrenula je glavu ka spavaćoj sobi, kao da osluškuje Al. ’Jesi sigurna da si dobro?,’ upitala me poslednji put.
’Da, OK sam’, rekla sam.
Lice joj se raznežilo. Dodirnula mi je obraz i sklonila ruku sa grudi.
’Prava si bučica’, rekla je, odmahujući glavom. Bila sam ponosna kad sam to čula.
Ujutro sam se probudila rano i tiho otišla.
Buč Al i Žaklina nakon toga više nisu dolazile u bar. Telefon im je bio isključen. Čula sam neke priče o tome šta se desilo sa Al. Odlučila sam da im ne verujem.
Leto je prošlo. Došlo je vreme da počne prva godina gimnazije. Dok je leto prelazilo u jesen prestala sam da vikendima idem u Nijagara Fols. Malo pre Božića sam navratila u «Tifku» da vidim staru ekipu. Nije bilo Ivet. Čula sam da je skončala sama u nekom sokaku, prerezanog vrata. Mona je namerno overdozirala. Niko nije video Al. Džeki se ponovo prostituisala.
Išla sam od bara do bara kroz kaldrmu Tenderloina dok mi je gorak vetar udarao u lice. Čula sam njen smeh pre nego što sam je videla. Bila je to Žaklina, u senci uličice, ironično se smejući sa ostalim devojkama. Videla me.
Prilazila mi je, osmehujući se. Videla sam odsjaj heroina u njenim očima. Bila je mršava, užasno mršava. Stala je predamnom. Otvorila je kragnu sakoa da mi namesti kravatu. Stajala sam, ruke su mi počivale duboko u džepovima. Osećala sam se kao one noći kada sam plesala sa Ivet.
Očima smo jedna drugoj postavljale pitanja i odgovarale na njih. Sve se desilo jako brzo. Videla sam da joj se suze skupljaju u očima, spremne da se proliju. Onda se okrenula i otišla.
Kada sam smogla snage da progovorim, Žaklina je bila nestala.

Prevod: Majda Puača

< Prethodna		Sledeća >