Posle čitanja poezije, Monika je prišla Orki, kupila sve njene knjige i zamolila je da ih potpiše. Ona je, oh tako neobavezno spomenula da i ona takođe piše poeziju. Onda je u jednom dahu izgovorila da je ona stvarno, stvarno, stvarno uživala u čitanju poezije i ako bi Orka htela da odu negde na kafu to bi stvarno bilo sjajno i ako Orka nema gde da prenoći uvek može da prespava na Monikinom kauču, onda je pocrvenela od glave do pete (mogao sam da osetim vrelinu, verujte mi) i duboko uzdahnula. Orka se nasmešila i rekla da bi joj bilo drago i ako je Orka provela više od pet minuta na tom kauču, neka sama Boginja siđe dole iz svog rajskog kraljevstva i nek raspara moje šavove.

Orka je ostala sa Monikom dva dana kada je nažalost došlo vreme da se vrati kući u Njujork jer je čekao njen dnevni posao. Monika je zagrlila i poklonila joj pesmu, a Orka je pitala da li ima par čarapa da joj pozajmi jer je u avionima uvek tako prokleto hladno.

Oklevao sam oko dve sekunde pre nego što sam se javio kao dobrovoljac. Počeo je da mi se sviđa taj lutalački život, a i nikad nisam bio u gradu koji nikad ne spava. Ma dođavola sve, samo jednom se živi.

Tako smo sleteli na aerodrom Kenedi i nekako smo uspeli da stignemo u Orkin stan na šestom spratu bez lifta na Drugoj Aveniji, između Pete i Šeste. Orka je odmah zadremala ali ja sam bio suviše uzbuđen da bih spavao. A da ne spominjem buku, tutnjavu kamiona koji prolaze, sirene taksija, zavijanje alarma, zvuk vode iz kazančeta u toaletu u susednom stanu... Vremenom sam se navikao na to, ali te prve noći sam bio potpuno budan, na straži, spreman na sve. Nisam doduše baš mnogo video, sem dve bubašvabe koje me nimalo nisu uplašile. Jedina stvorenja koja me plaše su mačići. Mogao bih da vam pričam o svom rođaku koji je bio napunjen mačijom metvicom i bio je potpuno raskomadan, ali to je sasvim druga priča.

E pa, bilo kako bilo, Orka je ustala u sedam i do osam je već bila spremna. Obukla je belu košulju, plavu suknju, svilene čarape, male minđuše i stavila nisku bisera oko vrata. Mene je navukla preko svilenih čarapa, a preko mene je obula patike. Izašla je na ulicu i uputila se prema podzemnoj železnci kod Astora noseći svoje plave cipele u plastičnoj kesi. U vozu je bilo stotine žena obučenih isto kao ona samo što je Orka na svom okovratniku nosila bedž sa natpisom PRERUŠENA LEZBEJKA zbog koga je dobila nekoliko pospanih osmeha na šalteru broj šest.

Tako ja nisam ni video mnogo od Njujorka. Bio sam ili u podzemnoj ili u donjoj fioci Orkinog stola sa njenim patikama, novčanikom i kutijom male pite sa organskim voćem da joj pomogne da izdrži dan. Orka je naravno još uvek pisala poeziju, ali sve manje i manje jer je opstanak u gradu iziskivao svu njenu energiju. I ja sam bio prilično iscrpljen, moj ten je je dobijao sivu boju i to mi se nimalo nije sviđalo.

Ali imali smo sreće. Jednog dana početkom maja, Orki je stiglo pismo sa čestitkama. Dobila je letnju stipendiju za koloniju pisaca u Berkširu. Oni će joj dati brvnaru, tri obroka dnevno, čak i malu platu. Sve što je trebalo da radi je da piše. Bilo je to ostvarenje sna!

Orka je bila van sebe od oduševljenja. Dala je otkaz na poslu, izdala svoj stan i krenuli smo na selo. Jutarnja rosa je bila slatka kad bi dodirivala moju tkaninu na redovnim jutarnjim šetnjama. Orka je pisala po ceo dan, prestajući samo da bi prezalogajila ručak koji su joj ostavljali pred vratima brvnare. Uveče smo išli u centralnu kuću gde bi bila upaljena vatra i družili se sa ostalim pesnicima.

Tri meseca su prošla za tili čas i došlo je vreme da se Orka vrati kući. Svež vazduh je odgovarao njenom duhu i nije bila srećna zbog vraćanja u grad. Ali šta se tu može? Možda će se nešto desiti. Seli smo u kola i krenuli na istok. Uveče smo se zaustavili smo se u malom gradu. Pošto je Orka jela, prošetali smo da istegnemo kosti i gle iznenađenja, naišli smo na žensku knjižaru. Orka je bila oduševljena. Proverila je da li na policama ima njenih knjiga i onda je prišla oglasnoj tabli gde je na ružičastom flajeru najavljivana ženska igranka baš to veče.

Pa, zašto da ne? Ne samo da Orka nije žurila kući, već je posle tri meseca u planinama, bila željna malo akcije. Pronašli smo to mesto i Orka je počela da cupka čim smo ušli na vrata. Nije gubila vreme i pozvala je nekog na ples. Nisam mogao da vidim ništa jer sam bio naguran u Orkine kaubojske džizme ali žena mora da je bila nešto posebno jer su plesale cele večeri, a ja sam se trudio do poslednjih vlakana da upijem znoj te cure.

E pa, poslednja pesma je bila spora i dok smo plesali, Orka je pitala svoju novu prijateljicu da li može da je otprati kući. Odgovor mora da je bio potvrdan jer nismo čekali ni da se muzika završi pre nego što smo izašli. Ušli smo u stan, Orka je skinula čizme i obmotala se oko male dame koju sam sada mogao da vidim i to nije bio niko drugi do moje davno izgubljene prijateljice Marše, koja je uvek bila slaba za tipom putujuće umetnice. Bio sam tako uzbuđen! Dok su Orka i Marša bile zauzete, ja sam se otkotrljao ispod kreveta i ponovo se sreo sa pidžamama sa ružičastim zekama dok nisam i sam malo zaspao. Cela stvar me potpuno iscrpela, verujte mi na reč.

I tako, sledećeg jutra, Orka se obukla ali je morala da zamoli Maršu da joj pozajmi par čarapa jer sam se ja pritajio, verujte mi na reč. Marša joj je pozajmila par žutih dokolenica pod uslovom da joj ih vrati što je pre moguće. Onda su se grlile i ljubile nekoliko sati pre nego što je Orka otišla, obećavajući da će se vratiti još u toku ove nedelje i da će se zauvek odreći gradskog života.

Čim sam čuo da se vrata zatvaraju iskotrljao sam se ispod kreveta i Marša me pokupila i ubacila u korpu za veš. I tako evo me tamo odakle sam i pošao, čist ko suza u Maršinoj trećoj fioci. Da sam filozof ili pesnik rekao bih nešto dubokoumno, kao na primer sve je dobro što se dobro svrši ili svet je tako mali ili nigde nije lepše nego kod svoje kuće ili čak da ljubav čini da se svet okreće. Ali kao što sam vam već rekao, ja sam samo običan par čarapa, pa ću samo reći da sve može da se opere.

Izvor: EVERY WOMAN'S DREAM short fiction by LESLÉA NEWMAN

Prevela Danijela Živković

Komentari

Dodaj Novi

Dodaj komentar
Ime:
Email:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -velièina-siæušnomaloosrednjevelikoogromno
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."