Preljuba

ponedeljak, 29 avgust 2005 16:28

Moj muž je predugo bio odsutan, osećala sam opasnu erotsku napetost koja ozbiljno ugrožava moralna načela. Hvatala sam sebe kako gledam muškarce pravo u raspor pantalona ili zadržavam pogled na mišićima, procenjujući erotski potencijal… Ljuta na sebe, povukla sam se u izolaciju, utajila i pobegla od iskušenja.
A iskušenje je stiglo k meni.
U posetu mi je došla prijateljica, Jasna moje mladosti.
Otišle smo na večeru i zabavljale se uz bujicu priča, onda smo igrale u diskoteci u ritmu nadošle telesne radosti zbog susreta, a stare lezbejske iskrice su se opet neodoljivo rasplamsavale…
Spojio nas je pesak.
Svaki pesak je bio sećanje na naš grad i mladalačku ljubav u kojoj su se milovanja isprepletala s lopočima, a kroz dodire je strujala reka.
Setile smo se naših penušavih kupki s čitanjem poezije, pohoda na peščane plaže i plesa na kiši…
Još kad se pojavio mesec, tela su nam se srela, u igri zanela i po pesku razlila. Među svilena bedra i mramorne dojke doskakuta mali vragolan Eros i zaplete nas u zagrljaj.
Bradavice se prosuše kao cvetovi.
Na pesku drugog sveta Jasnini poljupci su bili eterični i crtali su na mojoj koži vilinske grančice užitka.
Njeni nemirni uvojci ježili su mi osećanja.
Uvijale smo se kao glistolike acilije na vetru strasti.
Okusih opet nezaboravan ukus njenih sočnih stidnih lubenica.
U ljubavi s njom ne postojim, treperim.
Drhtavi čin sreće posvećujemo bogu, raju, iskonu.
Erotika nije u spolnosti, nego u ponorima lepote.
Kad se ta žena prospe po meni, grlim dugu.
Svetleće, vragolaste tufne užitka prelivaju se u nijansama orgazama.
Kad Jasna ljubi padaju plodovi s drveća, oblaci šetaju nagi, miluju se cvrkutom ptice.
U ustima joj rastu ribizle i makovi.
Razbarušena radost diše u porama satenske puti.
Njena je ljubav svečanost.
Svila se uz moj brežuljak toplih čežnji.
Blještavi baloni sreće otplesali su svoj kratki ples.
Vratile smo se u stan i ušuškane zidovima snevale u postelji čistih kragnica, raspojasanih dojki.
Trgao me je reski zvuk telefona.
Mmm… - mazno sam dohvatila slušalicu.
- Dušo… - reče sumnjičavo muž.
Ko to beše.. taj glas…zbunih se na trenutak… aha! Muž!
- Ne spavaš sama? – upitao je ledenim tonom.
- Da… ne… - još više sam se zbunila.
- Ćao – upade Jasna veselo. - Ja sam u prolazu.
Nasmejao se i odahnuo, čavrljajući s Jasnom. Na kraju razgovora meni je došapnuo:
- Već sam pomislio da me varaš!
Odahnuo je i saopštio mi radosnu vest:
- Stižem kući večeras….
Pogledah tužno u Jasnu – nedostajaće mi čipka njenog disanja.

Nada