Sigurna sam da ste čule tu žalbu. Verovatno ste je i same nekad izgovorile: „Želela bih da pročitam još lezbejskih romana ali nema ničeg dobrog.“ Da li je to jedini problem? To, jednostavno, nije istina.
Radnje svih 12 romana ovde navedenih (po redosledu objavljivanja), smeštene su van SAD-a i svi romani objavljeni su tokom poslednjih nekoliko decenija, uključujući ljubavne romane, tragedije, krimi priče i priče o odrastanju.  Kakav god vam narativni stil odgovarao, tu ćete ga naći, u dobro napisanim knjigama koje će vas povesti oko sveta, od Edinburga i Helsinkija do Toronta, Delhija i Sidneja.

Kako bih sastavila ovu listu, koristila sam nekoliko proizvoljnih kriterijuma. Romani su morali da imaju lezbejku kao glavni lik, uz neke ustupke jer je teško definisati pojmove „lezbejka“ i „glavni lik“. Nisam pokušavala da odaberem najnovije niti najpoznatije knjige neke autorke, pa su izostavljeni mnogi romani Sare Voters i Dženet Vinterson koji zaslužuju da se nađu na listi, da bi se napravilo mesta za manje poznate radove.

Bez obzira na kriterijum, dole navedena lista ostaje tužno nekompletna, ali u tome i jeste poenta: postoji dobra lezbejska književnost koja samo čeka da je otkrijete.

Fair Play, Tove Janson (1989); Finska
„Samo jedna stvar... nemoj se zamoriti, nikada nemoj izgubiti interes, nikada nemoj postati ravnodušna – izgubiš li svoju neprocenjivu radoznalost, jednostavno ćeš dozvoliti sebi da umreš. To je jednostavno tako“  

Fair Play je tanka i samo naizgled jednostavna knjiga o dve starije žene u Helsinkiju čiji svakodevni zajednički život otkriva životnu mudrost o ljubavi i radu.

Roman se sastoji od serije povezanih vinjeta o Meri, spisateljici i ilustratorki, i Joni, rediteljki i umetnici. Treba reći da se u knjizi malo toga događa: prvo poglavlje je o preuređenju slika, a sledeće o gledanju filmova. Ali ako usporite, a nekako, u toku čitanja ove knjige ne možete, a da ne usporite kako biste ispoštovale svaku veoma pažljivo odabranu reč, otkrićete elegantnu priču o tome kako i najmanji momenti u životu otkrivaju osnovne istine o umetnosti i vezama.

Janson je međunarodno poznata spisateljica i ilustratorka dečijih knjiga i roman Fair Play (jednu od svojih 11 knjiga za odrasle) napisala je u svojim sedamdesetim, sigurno je zasnivajući na svom dugogodišnjem partnerstvu sa umetnicom grafičarkom. U romanu se Jona i Meri prepiru i debatuju i, često kroz male dodire i poglede, otkrivaju svoju ljubav jedna prema drugoj dok nam pružaju uvid u život umetnica i kompromise u vezi i prostoru koji su nam svima potrebni, u radu i u ličnim životima.

Roman Fair Play je tih ali majstorski napisan roman koji je na prvu loptu zabavan i tera na razmišljanje.

The Four Winds, Gerd Brantenberg (1989); Norveška, Švedska
„Inger se nagela nad sliku i proučavajući je, shvatila je da će ova devojka, nepoznata škotska devojka na majušnoj slici, biti njena nova katastrofa.“

Možda zato što je prevedeni rad i što je prodaje mali izdavač, roman The Four Winds nije (bar u Americi) ni blizu toliko poznat koliko to zaslužuje da bude. Roman, koji je napisala vodeća feministička autorka, je duboko smešna, pronicljiva i polu-autobiografska priča o odrastanju (i coming out-u) u Norveškoj šezdesetih godina.

Dok je godinu dana radila kao au pair u Edinburgu, i kasnije dok studira na univerzitetu u Oslu, Inger Holm pati od serije onoga što ona naziva „katastrofe“: „Uvek bi se“, piše ona, „pojavila neka devojka zbog koje bi joj klecala kolena“. Ingerine zabavne obzervacije i igre reči čine lakšim mučne serije ličnih događaja koji se dešavaju usred društvenih preokreta i gej oslobodilačkog pokreta šezdesetih godina.

Priča Gerd Brantenberg je najbolja u svojim gorko-slatkim trenucima, kao onda kada Inger gleda film Ingmara Bergmana The Silence, i po prvi put vidi jednu ženu koja izjavljuje ljubav drugoj. Ingerinu strejt prijateljicu (još jedna katastrofa) film ostavlja potpuno ravnodušnom. Ali Inger oseća, i nas podseća na, lični i kulturološki značaj trenutka: „Najzad, istina je izgovorena, na potpuno javnom mestu, a da žena koja je to izgovorila ne ode odmah da se obesi. O, dobri bože, koliko dugo smo čekale na to!“

Women of the Silk, Gejl Cukijama (1991); Kina
„Posegnula je i zagrlila Lin, osećajući nešto što nikada ranije nije osetila, majušni nagoveštaj straha, koji postepeno prerasta u želju.“

Roman Women of the Silk, čija je radnja smeštena u Kinu s početka XX veka, fokusiran je ne samo na teškoće sa kojima su suočavale žene u toj zemlji, mada to jeste deo priče, već na žensku istrajnu snagu, prijateljstvo i hrabrost.

Knjiga prati Pei, mladu ženu rođenu u ruralnom delu Kine 1919. godine, koju njen zapovednički otac šalje da radi u fabrici svile. U početku je plaši život u gradu, gde živi u domu za radnice fabrike svile, ali Pei uskoro formira bliske veze sa koleginicama i sa upravnicom doma. Peina veza sa radnicom Lin je naročito bliska, mada tekst (uključujući i gornji citat) sugeriše ali nikad eksplicitno ne kaže da su one ljubavnice.

Cukijama, dobitnica nagrade Akademije američkih pesnika, uspeva da postigne nešto neobično u romanu Women of the Silk, uspeva da, bez nezgrapnog ubacivanja feminističkih ciljeva, oživi vreme i mesto, stvarajući ansambl posebnih i privlačnih likova.

Pei, koja je tema i drugog romana Gejl Cukijame, ostaće sa vama dugo pošto završite čitanje, kao i njeni roditelji, Lin i nekoliko drugih žena čiji su životi povezani sa fabrikom svile.

The Monkey's Mask, Doroti Porter (1994); Australija
„Kako da znam
da me ne voli?
lako
nisu to samo njeni  prsti koji se vrpolje
ili to koliko me često  
ne dodiruje
to je opuštenost njenih ramena
to je opuštenost njenog govora
suviše je lako
ona me ne voli.“


Šta čini roman The Monkey's Mask tako moćnim? Samo čujte šta je Porter napisala u časopisu Australian Humanities Review o strasti koju je ulila u roman:

Želela sam sastojke koji do neba smrde na loše. Želela sam eksplicitan opis seksa. Želela sam eksplicitnu perverziju. Želela sam pokvaren jezik. Želela sam smrad ubistva. Želela sam da kažem sve što mi je na srcu. Želela sam da se popišam na sve. Želela sam lezbejke koje nisu fine prema drugim ženama. Želela sam glamurozne gadne muškarce koje čak i lezbejke žele da j---. Želela sam da kažem da je previše australijske poezije dramatični lek za nesanicu.

Tako je, reč na slovo „p“. Samo što ovo nije knjiga poezije, već pre roman u stihovima (koji je kasnije adaptiran za scenu i radio, kao i za film u kome je glumila Keli Mekgilis). Ostavite svoja očekivanja po strani i shvatićete da je ova kriminalistička priča jedna dugačka, zadovoljavajuća navala adrenalina dok Džil Ficpatrik, privatna detektivka, koja ne gasi cigaretu, juri ubicu devetnaestogodišnje Miki. Izgleda da su burne seksualne veze dovele Miki do smrti, ali to ne sprečava Džil da se upusti u seksualnu vezu sa osumnjičenom u ovom slučaju.

Porter, jedna od najpoznatijih australijskih pesnikinja, rekla je da nema ničeg uzbudljivijeg od izvanrednog romana u stihovima. Pročitajte roman The Monkey's Mask, koji je londonski Times nazvao najboljim te godine, i videćete da je bila u pravu.

Cereus Blooms at Night, Šani Mutu (1996); Karibi
„Pitam se, koliko nas, kad se oseća nesigurno i nezaštićeno, završi tako što ili beži od svega što poznaje i voli ili tako što ostane i jednostavno ludi. Danas sam shvatila da nijedna opcija nije ni više ni manje plemenita od one druge.“

Roman Cereus Blooms at Night, koji je napisala out lezbejka  Šani Mutu, predstavlja iznenađujuće dobar prvi roman, knjigu koju s pravom upoređuju sa knjigom Arundati Roj Bog malih stvari i koju hvali, ni više ni manje nego Alis Munro nazivajući je „pričom magične snage“.

Narator u romanu je Tajler, feminizirani bolničar koji se ponekad oblači u žensku odeću i koji živi gradu Paradajz, na izmišljenom karipskom ostrvu Lantanakamara. Kada navodno senilna žena ubica, Mala Ramčandin, bude ostavljena u skloništu za beskućnike gde on radi, niko neće da je dodirne sem Tajlera, koji zna kako je biti izolovan i kako je to kada te se plaše, jer si dugačiji.

Tajler polako razotkriva misterioznu, višegeneracijsku tragediju (uključujući i tajnu lezbejsku vezu) koja je uništila Malu i njenu porodicu. Njihova priča je deo šireg istraživanja Šani Mutu o potrebi prihvatanja različitosti i srceparajućih posledica ako se to ne učini.

Fall on Your Knees, En-Meri Mekdonald (1996); Kanada
„Nikada nisam čula nikoga da tako priča niti da tako svira, ali onda, kada čujem nju kako svira, čini mi se da muziku čujem prvi put.“

Preporučen od strane Književnog kluba Opre Vinfri, Fall on Your Knees je epski roman o tajnama, tajnama koje ves teraju u alkoholizam, prostituciju, nasilje i na ivicu litice. I, kada vam se posreći, do novog života negde drugde.

Priča prati četiri sestre koje odrastaju početkom dvadesetog veka na Kejp Breton Ajlendu, nadomak kanadske provincije Nova Škotska. One žive u malom rudarskom gradu, gde uče tradicionalne lekcije o ljubavi prema gospodu i o strahu od oca. Dok se grad trudi da preživi I svetski rat, epidemiju gripa, veliku ekonomsku krizu i još mnogo toga, sestre se bore (često uz dosta humora) sa ponekad nedokučivim bolom i nasiljem u svom izolovanom domu.

Kada jedna sestra pobegne u Njujork, uživa u najstrastvenijoj romantičnoj vezi u romanu. Mada zauzima samo 60 od 500 strana romana, njena lezbejska ljubavna veza igra centralnu ulogu u zapletu, dok dve talentovane, tvrdoglave žene pokazuju šta se može desiti kada ljudi imaju hrabrosti da otkriju svoje tajne.
 
In Another Place, Not Here, Dion Brand (1996); Karibi i Kanada
„Napuštam sve zbog Verlije. Tonem u Verliju i puštam da me njeno telo proguta. Proždirem je. Ona me otvara kao jutro."

Značajna knjiga po izboru Njujork Tajmsa, In Another Place, Not Here je grozničav san o romanu koji će očarati one koje privlači poetični jezik Dion Brand, kojim je ova spisateljica, out lezbejka, zaradila upoređivanje sa Majkl Ondatje i Toni Morison.  

Knjiga je podeljena na dve narativne polovine kako bi Elizet i Verlija, dve potpuno različite žene mogle da ispričaju svoje odvojene ali isprepletene priče. Elizet je siromašna žena koja je provela ceo svoj život radeći na poljima šećerne trske na bezimenom karipskom ostrvu, stalno sanjajući o begu u bolji život. Elizet ima kratku i značajnu vezu sa Verlijom, obrazovanom ženom koja je napustila svoj život levičarske aktivistkinje u Torontu, u Kanadi, da bi se vratila na Karibe, u mesto rođenja, gde se nada da će pomoći da se organizuje revolucija.

Često veličanstveno lep i ispunjen slikama koje ne izbijaju iz glave, roman Dion Brand biće najkorisniji za one koje uživaju u otkrivanju duboko zahtevnih radova.  
 
Dare Truth or Promise, Pola Buk (1997); Novi Zeland
„Zaljubljena sam u tu devojku, čula je kako odjekuje u njenoj glavi. I to je bila istina, shvatila je, kao što jesu stvari o kojima ne razmišljaš, nego otkriješ da su oduvek postojale."

Dobitnica nagrade za dečiju knjigu godine po izboru Nju Zeland Posta, roman Dare Truth or Promise je podsetnik koliko može biti dobra literatura za mlade, bez obzira koliko nam je poznata njena premisa.  

Luisa „Lui“ Anđelo je samouverena glumica i komičarka iz religiozne porodice srednje klase koja se snažno zaljubljuje u Vilu, novu drugaricu iz razreda koja se još uvek bori sa posledicama svoje prve lezbejske veze. Vilina majka je već prihvatila ćerkino lezbejstvo, ali je Luina porodica je šokirana kad otkrije da se njihova ćetka zaljubila u drugu devojku. Kada Luina konzervativna majka pokuša da prekine ćerkinu novu vezu, sledi mučno i umalo katastrofalno odvajanje.  

Buk je talentovana pripovedačica, i Lui i Vila su likovi koji ostaju u sećanju i čija je ljubav jaka i čije borbe, i unutrašnje i spoljašnje su i bolne i uverljive.

Like, Ali Smit (1997); Škotska, Engleska
„To je kao, kao – rekla sam, i stala, nisam mogla da se setim čemu je to slično, to je bilo Ejmino srce i ništa mu nije bilo slično.

Ostavite Ali Smit, dva puta nominovanu za Bukerovu nagradu, da razbije konvencije romanse ’devojka upoznaje devojku’. Sve što je potrebno je tu: prvi sastanak dve adolescentkinje iz različitih svetova (urbana Engleska i ruralna Škotska) nabijen tenzijom, njihovo rano flertovanje i prisilno odvajanje, i njihov dugo očekivan ponovni susret nabijen tenzijom. Ono što nedostaje u ovoj lirskoj priči je očigledno, željeno razrešenje.

Ejmi i njena osmogodišnja ćerka Kejt, koja zaslužuje svoju knjigu, su naratorke na početku romana, u kojem se polako otkriva misterija o njihovim nomadskim životima u Škotskoj, i zašto, očigledno inteligentna Ejmi, ne zna da čita. Otprilike na polovini romana, prebacujemo se na priču koju priča Ejsling (Eš). Njeni dnevnički zapisi pružaju direktniji, ali nikad u potpunosti jasan opis prekida njihovog odnosa i trajnih posledica tog odnosa.

Istina izmiče u ovom zahtevnom romanu, ali Kejt, Ejmi i Eš, i uzbudljiva, zabavna proza od neizmerno talentovane autorke, čine ovu priču vrednom čitanja uprkos njenim brojnim nedostacima.

Daughters of Jerusalem, Šarlot Mendelson (2003); Engleska
„Zbunjujuće  je, međutim, bilo da je ona počela da se osmehuje u jastuk, i nije mogla da prestane. Ona, koja je počela da se oseća prljavom, prašnjavom, je željena. Željena! Ona frkće kroz nos u perje.“  

Kakvo li je zadovoljstvo moralo obuzimati Šarlot Mendelson dok je pisala ovaj nagrađivani roman, koji je i proslavio i stavio na stub srama njen rodni grad Nort Oksford u Engleskoj, mesto koje je opisala kao „zemlju koju je stil zaboravio“.

Priča se obrće oko porodice Luks. Otac Viktor, „crnokosi, pognuti vučjak od čoveka,“ je užasno dosadan profesor koji je, sve u svemu, slep za bolesti svoje porodice. Majka Džin je,  kako je Viktor hvali, "manje aljkava od drugih žena" u Oksfordu. Zajedno (na neki način), oni odgajaju Iv, bistru ali ljubomornu tinejdžerku koja prezire sebe i samopovređuje se i koja sanja o ubistvu svoje mlađe sestre Fibi, devojke sa lepotom i roditeljskim obožavanjem koje Iv želi.

Mendelson, out lezbejka, koju je vodeća britanska knjižara Voterstoun nedavno uvrstila među 25 britanskih pisaca koji najviše obećavaju, napisala je nekoliko knjiga koje bi mogle biti ovde navedene. Daughters of Jerusalem je naročito komičan i pametan roman koji je primer stila Šarlot Mendelson, dok proučava porodičnu dinamiku i istražuje konflikt između želje za pripadanjem i, u jednom slučaju, potrebe za begom u zagrljaj druge žene.

Babyji, Abha Davesar (2005), Indija
„Delhi bi postajao obliven drhtavom lepotom kada bi duvao povetarac ili kad bih videla cvet koji raste. Sve oko mene me teralo da razmišljam o dve žene koje sam volela.“

Šta očekujete od šesnaestogodišnje lezbejke iz Delhija osamdesetih godina prošlog veka? Da bude seksualno uzdržana, nesigurna, stidljiva? Ako to očekujete, Baybji će vas iznenaditi.

Anamika Šarma je promiskuitetna i provokativna adolescentkinja koja je namerila da od nevinosti pobegne delom tako što će uroniti u zagrljaj, kako se čini, svake žene koju sretne. U nizu erotskih scena, ona zavodi mnogo stariju razvedenu ženu, njenu služavku i svoju drugaricu iz razreda, a takođe razmišlja i o vezi sa još jednom ili dve žene. Dok istražuje svoje lezbejske želje, ona se bavi i indijskim klasnim pitanjima i serijom dubokih filozofskih pitanja.

Anamika je, kako priznaje sama sebi, više Hambert Hambert nego Lolita. I kako je napisala Ali Smit, junakinja romana Babyji, koji je dobio književne nagrade Stounvol Buk i Lambda, je smela koliko i mlada naratorka; to je, kako kaže Smit, jedna „knjiga koja liči na riku prepredenog, gipkog, prkosnog tigra.“

Lost and Found, Kerolin Parkhurst (2006); Egipat, Japan, Švedska, Engleska, Irska
„... nije da mislim da učestvovanje u nekoj TV emisiji može da promeni vaš život ili da vas učini drugačijom osobom na neki bitan način. Ali stvari utiču na nas, zar ne? ... Je li neobično misliti da vi možete naučiti nešto novo u takvoj situaciji nego u bilo kom drugom životnom iskustvu?“

Lost and Found je neskriveno izuzetno interesantan roman, ispričan od strane ansambla duhovitih i interesantnih likova koji se takmiče u realiti TV programu sličnom programu The Amazing Race.
U trci učestvuju dva naročito interesantna para. Linda ulazi u takmičenje sa svojom ćerkom, osamnaestogodišnjom Kesi, lezbejkom koja svojoj majci nije rekla da je privlače žene, i koja, u godini pre trke, nije rekla svojoj majci da je trudna sve do dana kada se porodila.

U trci takođe učestvuje i Ebi koja prošla kroz program „Iskupljenje“ da bi pokušala da se oslobodi lezbejskih osećanja. Ona učestvuje u trci sa svojim mužem,  kolegom iz programa „Iskupljenje“ koji očajnički pokušava da prevaziđe privlačnost koju oseća prema drugim muškarcima.

Priče mogu biti melodramatične, ali Parkhurst čini da vam je stalo, često duboko, do likova, dok oni pokušavaju da nadtrče svoje sopstvene demone usred trke oko sveta. Roman Lost and Found je, u najboljem smislu, zabavno štivo, koje ima mnogo više šta da kaže nego... pa, sigurno više nego bilo koji realiti TV program.

Li En Krig
21. oktobar 2007.

Sa engleskog prevela: Danijela Živković
Izvor: www.afterellen.com 

< Prethodna		Sledeća >