Page-2 | Poezija Nataše Dagmar

Indeks članka
Poezija Nataše Dagmar
Page 2
Page 3
Page 4
Page 5
Page 6
Page 7
Sve strane

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

Menjaju te,
zar ne primećuješ?
Oni što strpljivo čekaju
pred našim tajnim odajama,
odvode te.
Kradu mi te pred očima.
Ćutiš, a slutiš...

Oni što nas ne poznaju
i ne shvataju,
ruše nas.

Bezvoljno osećam
da gubim te.
da odlaziš…

----------

Da prevarim
tvoje tragove
na svom telu
kupila sam ti
glogovo trnje
za usne
kako bi bolom
naterala sebe
da odem
i nije vredelo
čak ni to
što sam razapela
tvoje ruke
oslepela
tvoje reči
spalila
tvoje telo
nekako te je
i dalje bilo
u svemu...

----

Na osami
u hladu
gde biju vetrovi
Na osami
gde biju gromovi
Noć

Sama sam
i usne joj ljubim
Sanjam
ti si tu
Sanjam
tvoje telo beži

Osama
što
boli
i miris čežnje
što muči
Ljubav ili
zrelost, šta je

Tvoja koža
i tvoje oči
Sanjam
Stvaram
Osama

Miris leta
i tvoja kosa
i tvoja bedra
Miris leta

------

Samo da ti miris osetim,
da ti boje naslutim,
samo da ti sen poljubim
tvoju vitku senu-
Čempresu crni
(moje polje te želi)
Vrati se, vrati se
kroz šumu
paprati...

------

da osetim nadahnuće
u očima
pod oblacima
pod borovima
u noćima
da još jednom zadrhtim
da se okrenem i otćutim
ljubav