Poezija Aide Bagić

Indeks članka
Poezija Aide Bagić
Page 2
Sve strane

JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL

nudim reči

    nudim reči:
    gola tela na ledini
    lenja leta na ostrvu
    pod zenitnim
    zidinama
    visoko je!
    visoko je!

    da dohvatim, htela sam:
    holandeške lađe
    vrh planine
    vrh sekvoje
    vrh blizanačkih tornjeva

    (tek vrhove ti prstiju
    da dohvatim
    gde bi mi bio kraj)

    nudim reči:
    popadale nam posteljom
    nosim ih na sandalama
    eno ih na ulici
    klizavih
    posrćem o reči
    srčem reči
    sričem slova
    srčika se osušila
    lepim je pljuvačkom na lice

    crtam ratnicu:
    da dohvatim
    vrh ti trepavica
    vrh snovida
    vrh klitorisa
    lako i nežno

o rerni i grlicama

rerna je mesto magije
            vatra FIRE blagosilja hranu:
            jedemo pečeno meso,
            krompir i beli hleb

daj da lomimo belu pogaču
i čuvamo crveno jaje čuvarkuću
budimo bele i crvene kao snežane

nikad me nije dopao dinar sakriven u pogači
ali svejedno mutim maline sa mlekom:

            blender je zalog naše ljubavi
            i sofa na kojoj nam je gnezdo
            i pogled na zvezdarsku šumu
            i jasenov sto sa stolicama visokih naslona

rerna je mesto prelaza iz jednoga u drugi svet (ako se zovem sylvia)
            divimo se predmetima MICROWAVE i glancamo ih
            mi jesmo visoki sjaj GLOW nema tu nekih velikih mrlja
            (iako, skupilo se prašine, nije li to neminovno?)
            devojke su i dalje lepe i mi ih volimo
            kad se okupe oko rerne koja je mesto magije
            i mesto prelaza iz jednoga u drugi svet (ako se zovu sylvia)

mi fine smo devojke, dobrojutrokomšija
mi fine smo ostarele devojke, dobrojutrokomšinice, štovamjeslatkodete
mi fine smo devojke, dobrojutroljubavi, dobrojutrojedina
ja bih FUCK da otresem prašinu da se kližem na stomaku niz maline pa naniže razbilo se ono crveno jaje jebiga ko će da nam čuva kuću lepo sam ti rekla da ga skloniš idem ja da vrištim a ti kako hoćeš svejedno je gde ću u rernu ću ako treba
(ali nisam ja sylvia. DELETE DELETE. idemo nanovo:
            gle grlice na balkonu, i ovde i onde, svud nas prate baš njih dve)

mesečina se ravnodušna smeši

ne kao pas nego kuja lajem
vezana o vlastiti lanac
dok mesečina se ravnodušna smeši
i nisam zelena, modra sam i
zlatna sam i crvena od besa
gle:            uvrnuću joj šijom i
                  sladak biće njezin prah
sad:           prospem je u prašinu pod
                  točkovima
ovo:           ona je kuja i
                  ja sam kuja
ti:               nevino ulično pseto
pa te razvlačimo
dok mesečina se ravnodušna smeši
ti mahneš repom i odmah je
čopor oko tebe, mašemo repom kolektivno
sa svakom od nas tvoj pogled bude neviniji
(„a ti si moja ljubav!“)
dok mesečina se ravnodušna smeši
svud po telu rasuta