Izveštaj sa diskusije o jačanju kapaciteta LGBT aktivistkinja i aktivista u Prištini

utorak, 04 mart 2008 17:42

16. 02. 2008.
U organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava u Prištini predstavnice Labrisa su učestvovale u panel diskusiji zajedno sa aktivistkinjama i aktivistima dve LGBT organizacije u Prištini. Cilj ove diskusije je jačanje kapaciteta LGBTTQ aktivizma na Kosovu i razmena ideja i iskustava u radu ovih organizacija, kao i započinjanja odnosa saradnje. Labris je prva organizacija koja je pozvana da održi prezentaciju kako svog rada, tako i ukupne situacije LGBT aktivizma u Srbiji. Pored Labrisa u Prištini bi predstavnice/i LGBT zajednice trebalo da se sastanu i sa predstavnicama/ima Udruženja Q iz Sarajeva i MASSO iz Skoplja.

Diskusija je počela davanjem osnovnih podataka o Labrisu, zakonskoj legislativi koja se tiče LGBT populacije u Srbiji i načinima promocije i zaštite LGBT ljudskih prava. Diskusija je bila vrlo interaktivna i sve/i prisutne/i bile/i su vrlo zainteresovani za prakse koje se koriste u Srbiji, ali i da podele sa nama šta se dešava kod njih u zemlji. Prisustvovalo je 25 predstavnica/ka LGBT populacije iz Prištine – 23 aktivista i samo dve aktivistkinje.

Moglo bi se reći da je zakonska regulativa na Kosovu znatno naprednija od Srbije. Zakon protiv diskriminacije postoji od 2004. godine, a u nacrtu novog kosovskog Ustava stoji da se diskriminacija zabranjuje i na osnovu seksualne orijentacije. Međutim, svakako se ne može reći da su za ovakvu zakonsku regulativu zaslužne/i LGBT aktivistkinje i aktivisti, niti da će u neko skorije vreme doći do implementacije ovih zakona. Dok sa jedne strane nema out aktivistkinja i aktivista, rad LGBT organizacija je uglavnom tajan i orijentisan na osnaživanje i socijalizaciju LGBT populacije, s druge strane kosovske vlasti čine sve kako bi se približile evropskim integracijama, te je donošenje dobrih zakona postalo redovna praksa za Kosovo.

U Prištini postoje dve LGBT organizacije – QESh i Elysium. Nijedna organizacija nije zvanično registrovana iako je za registraciju NVO-a potreban potpis samo tri osobe. Kao razlog za neregistrovanje navode strah da bi se na taj način mogao otkriti identitet osoba koje čine organizaciju, jer su podaci o nevladinim organizacijama dostupni javnosti. Ove dve organizacije su započele sa međusobnom saradnjom koja se ogleda u održavanju zajedničkih sastanaka na dve nedelje.
S obzirom da je Labris lezbejska organizacija iznenadilo nas je što je ovoj diskusiji prisustvovalo tako malo žena. Na pitanje zašto se pojavilo tako malo žena odgovorili su nam da lezbejke u Prištini nisu uopšte zainteresovane za aktivizam, da svi oni već dugo smišljaju načine kako da ih privuku (pr. ženski dan u QESh-u), ali da su one jako zatvorene, nezainteresovane i ne žele da na bilo koji način budu dovedene u vezu sa nekom od LGBT organizacija. Sa druge strane, aktivisti ovih organizacija su nam objašnjavali kako je ženama na Kosovu lakše da se out-uju jer su lezbejke prihvatljivije u heteronormativnom svetu od gejeva, kao i da nasilje nad lezbejkama, a i ženama uopšte, gotovo i da ne postoji.

Zaključak sastanka je bio da je aktivistkinjama i aktivistima potrebno dosta edukacije, kako u ličnom osnaživanju, tako i u jačanju kapaciteta za LGBT aktivizam. Atmosfera je bila izuzetno vesela i pozitivna (kao što je bila i u čitavoj Prištini na dan uoči proglašenja nezavisnosti Kosova) i nadamo se da ćemo nastaviti sa saradnjom i ubuduće.

Za Labris
Marija Savić
Dragana Vučković