Holandija se graniči na jugu sa Belgijom, na istoku sa Nemačkom, dok na zapadu i severu ima izlaz na Severno more. Njen kontinentalni deo je parlamentarna demokratija, koja zajedno sa ostrvima Holandski Antili i Aruba čini ustavnu Kraljevinu Holandiju.

Oko polovina teritorije Holandije se nalazi na ispod jednog metra nadmorske visine, a oko četvrtine je ispod nivoa mora. Ove površine se od poplava brane sistemom kanala čija je ukupna dužina veća od 3.000 kilometara. Delovi Holandije, kao na primer cela provincija Flevoland, nastali su isušivanjem delova mora. Ove površine se nazivaju polderi.



Holandski jezik je zvanični jezik, iako ovo nije regulisano zakonom. U provinciji Frizija koristi se i frizijski jezik. Lokalni dijalekti holandskog se često prepliću sa srodnim dijalektima nemačkog jezika. U prekomorskim teritorijama Holandije (u Karibima), pored holandskog, zvanični su jezici papjamento ili engleski. Oko 85% stanovništva poznaje engleski jezik.
Od puritanskog duha na kome je izgrađena prva kapitalistička zemlja sveta, malo toga je ostalo. Holandija je danas pojam liberalne države u kojoj vas sigurno neće gledati popreko ukoliko u nekom pogledu odskačete od mase. Amsterdam je svakako epicentar šarolikosti i različitih dešavanja, ali i ostali gradovi imaju šta da ponude, pre svega u kulturnom smislu. Velikani slikarstva poput Van Goga, Vermera, Rembranta i Boša, privlače turiste u muzeje i galerije, a najbolji izvozni proizvod savremene holandske umetnosti jeste moderan ples.
Najtoplije vreme je od juna do avgusta, sa temperaturama izmedju 21 - 26 stepena celzijusovih. Nema ekstremnih temperatura, u Holandiji je leto blago gotovo kao i zima.

LGBTQ Holandija

Holandija ima dugo istoriju progresivnih zakona prema istopolno orijentisanim osobama, još 1811. godine je dekriminalizovana homoseksualnost , 1971. godine je donet zakon kojim se starosna granica, popularni "age of consent", izjednačava. Zakon o registrovanim partnerstvima je donet 1998. godine i odnosi se jednako na istopolne i heteroseksualne parove. Njime se priznaju jednaka prava kao i brakom, sa izuzetkom da partner ili partnerka žene koja rodi dete nema automatski status oca ili ko-majke. Godine 2001. Holandija je donela zakon o istopolnim brakovima.

Amsterdam



Amsterdam je najveći i glavni grad Holandije, leži na obalama reke Amstel. Prvobitno ribarsko naselje iz 12. veka, nastalo oko nasipa na reci Amstel, prekršteno je u „Amsterdam“ i razvilo se kao grad otet od vode

Prvo što će vas dočekati je veliki broj kafića, nadžidžanih oko stanice spremnih da dočekaju veliki broj turista koji dolaze u Amsterdam. U ovom gradu možete doživeti ludi provod, ali i uživati u bogatom kulturnom životu, lepoti ulica sa kanalima i prelepim parkovima. Subota u Amsterdamu je mesto gde treba biti ukoliko volite noćni život! Ogroman broj pabova, klubova, diskoteka, stotine nacionalnosti na ulicama, ljudi koji trče obučeni u najrazličitije maske, pijanih Škota (sve sa suknjicama), Amerikanaca…

Nema potrebe da kupujete vodič, jer ga možete pokupiti besplatno na nekim lokacijama
(turističke informacije, Grasshopper). Onda možete krenuti u obilazak. Amsterdam je grad
sa najvećim brojem muzeja po glavi stanovnika. Pošto Amsterdam nije mali, preporučujem da svakako iznajmite bicikl koji uopšte nije skup, a i u svakom hostelu možete dobiti flajer sa popustom…

Amsterdam je savršena kombinacija modernog i starog. Moderni arhitekturalni projekti su se gotovo organski uklopili u eksterijer fasada iz XVII veka. Samim tim što Amsterdam nije veliki grad gotovo sva arhitekturalna dostignuća koja vas mogu zanimati su na dohvat ruke, ili na okret biciklističkog točka. To je jedan od razloga zbog kojih je ovaj grad visoko cenjen od strane ljubitelja arhitekture.

Turističke atrakcije

Kuća Anne Frank, ovaj muzej je posvećen Ani Frank, koja je čuveni dnevnik pisala tokom rata i koji je pronađen dve godine kasnije, opisujući iskustva jevrejske dece. Deo kuće korišćen je kao mesto za skrivanje Frankovih. Familija je ipak otkrivena i odvedena u koncentracioni logor. Otto Frank je bio jedini preživeo. Danas je od soba u kojima je Ana Frank preživljavala teror Drugog svetskog rata načinjen muzej. U muzeju možete naći izvode iz svetski poznatog Dnevnika Ane Frank, ali i istorijska dokumenta, fotografije i razne predmete koji su pripadali onima koji su se krili u zgradi. Originalni dnevnik se takodje nalazi u ovom muzeju. Muzej je otvoren svakog dana (osim na jevrejski praznik Jom Kipur) od 9 do 19 časova, a u letnjim mesecima do 21 čas. Ulaz je 7.5 €.

Van Gogov muzej u kome je prikazano nekoliko hiljada slika i crteža. Kolekcija je postavljena u tri sekcije. U prvoj, dela Van Goga podeljena su u pet značajnih perioda. Zatim tu je i prikaz drugih slikara, uključujući njegove prijatelje i savremenike tog perioda. U trećoj je prikaz istorije muzeja. Otvoren od 10 do 18 časova. Cena karte je oko 10 €.



Rembrandt House je muzej koji predstavlja kolekciju Rembrantovih dela, kao i dela njegovog učitelja Pietera Latmana. Cena ulaznice je oko 7 € i otvoren je od 10 do 17 časova svakog dana.





Rijksmuseum otvoren je 1885. i poznat je po svojim kolekcijama slika Rembranta, Vermera, Frans Halsa and Jan Stena. Poseta muzeju uključuje i posetu prekrasnoj bašti prekrivenoj cvećem, fontanama, skulpturama i letnjikovcima. Otvoren je od 9 do 18 časova. Cena karte oko 10 €, a za mlađe od 19 godina je besplatno.


Stedelijk muzej savremene umetnosti prati razvoj umetnosti od druge polovine 20. veka, prikazujući impresivnu kolekciju moderne umetnosti Amsterdama. Izložbeni fokus je na De Stijl, Cobra, Nouveau realizmu, Pop Art, pejzažu. Najpoznatija imena stalne postavke Stedelijk muzeja su Pikaso, Mone, Sezan, Mondrian. Pored remek-dela ovih slikara zidove Stedelijk muzeja svake godine krasi više desetina gostujućih izložbi. Radi od 10 do 18 časova. Ulaz oko 8 €.

Magere Brug ovaj poznati most pruža se preko reke Amstel i nasuprot Carre pozorišta je stari holandski drveni most poznat kao uzani most. Legenda kaže da je dobio ime po sestrama Mager koje su živele svaka na drugoj strani obale pa su izgradile drveni most kako bi se posećivale. Mnogo prihvatljivije objašnjenje za naziv ovog mosta je zato što je on bio tako uzan, mager znači uzan, mršav na holandskom, pa je čak bilo otežano da se dva pešaka mimoiđu na njemu.
Kako se broj stanovništva povećavao, i stari most zamenjen je 1871 novim, širim mostom. To sada više nije uzani mostić i spada u najlepše mostove u Amsterdamu. Noću na njemu zasijaju lampice i on postaje pravo romantično mesto popularno kako za zaljubljene, tako i za fotografe.

De Wallen "kvart crvenih fenjera" - poseta Amsterdamu ne bi bila celovita kada ne biste posetili opštepoznati ozloglašeni De Wallen. Atmosfera može biti haotična, puna dilera droge, gradskih podvalđžija i sitnih lopova. Prostitucija je legalna industrija ovog dela grada.




Lezbejska istorija Amsterdama

Tokom XVII veka postoji nekoliko slučaja "progona" lezbejki. U to vreme lezbejke su praktično bile "nevidljive" za razliku od gejeva, koji su ćešće proganjani i ubijani. Lezbejke su uspele da svoje veze kriju pod izgovorom "nežno prijateljstvo", mada postoji nekoliko slučajeva kada su se preoblačile u mušku odeću da bi uspele da se venčaju svojim devojkama. Zbog ovakvog "zločina" te žene su bile osuđene na 12 godina u takozvanom "popravnom domu" gde su obično robijale prostitutke, prosjaci i lopovi. Postoji samo jedan registrovan slučaj pogubljenja lezbejke, to je slučaj Bete Šurman koja je ubila ljubavnicu svoje devojke Bets Vibes. Šurmanova je obešena zbog ubistva, a Vibesova je proterana iz Amsterdama na šest godina zbog "ogavne požude".
Tokom XIX veka situacija se značajno promenila spuštanjem starosne dobi za stupanje u seksualne odnose na šesnaest godina. Ovaj zakon je promenjen 1911. godine i starosna granica je dignuta sa šesnaest na dvadeset jednu godinu, što je dovelo do povlačenja LGBTQ populacije u senku. Starije devojke koje su se zabavljale sa tinejdžerkama je pratila policija.



U Drugom svetskom ratu LGBTQ populacija je praktično postala popularna i poštovana zbog otpora koji su pružali Nacistima. Najpoznatija out lezbejka Bet van Beeren, rođena 1902. godine, je 1927. godine otvorila bar 'Het Mandje' u ulici Zeedijk u kvartu crvenih fenjera. Ona je krila oružje za pokret otpora, a takođe je krila i Jevreje. Danas je taj bar zatvoren, ali su njegovi prozori oblepljeni njenim slikama kao sećanje na "Kraljicu Zeedijk-a". Kratko je bio otvoren tokom Gay Games-a 1998. godine.



Homomonument je spomenik posvećen lezbejkama i gejevima koji su bili progonjeni zbog svoje istopolne orijentacije. Svečano je otvoren 5. septembra 1985. godine, ima oblik velikog trougla na čijim uglovima su tri manja trougla od ružičastog granita. Dizajniran je sa namerom da inspiriše generacije lezbejki i gejeva u njihovoj borbi protiv represije i diskriminacije. Jedan njegov krak izbija na Keizersgracht kanal i u blizini je kuće Ane Frank.

Lezbejski Amsterdam



Pošto sam vas provela kroz lezbejsku istoriju Amsterdama, vreme je da uskočimo u vremeplov i vratimo se u Amsterdam danas. Pošto ste sišle sa bicikla vreme je da se odmorite:
Sappho (Vijzelstraat 103) ovaj kafić/galerija/teatar...je ubedljivo jedno od najuzbudljivijih lezbejskih mesta u Amsterdamu, sa brojnim gostujućim umetnicama i dj-kama, fenomenalnim enterijerom i više nego super cenama, garantuje dobar provod.
Vive La Vie (Amstelstraat 7) je mali, ali vrlo udoban lezbejski kafić u kome se uglavnom okuplja mlađa lezbejska populacija, radi svakog dana od 15 časova, svake subote od 23 časa je veče singl lezbejki, a svakog prvog četvrtka u mesecu je veče za starije od 35 godina.
Saarein II (Elandsstraat 119) je lezbejski kafić otvoren još 1978. godine. Sada je pod novom upravom i zvanično je LGBTQ, ali se u njemu uglavnom okupljaju lezbejke.
Café Sugar (Hazenstraat 19) je udoban mali lezbejski kafić. Otvoren je svakog dana od 18 časova.
Getto (Warmoesstraat 51) LGBTQ restoran u kome se uglavnom okupljaju lezbejke, postoji od 1996. godine, radi svakog dana od 21 čas, svakog dana ima drugačiji repertoar, gostovanje dj-eva, koktel večeri, ...Cene hrane su povoljne, a atmosfera je odlična.
You II (Amstel 178, women only disco) otvoren je od četvrtka do petka od 22 časa, pa do ranih jutarnjih sati.
InRealLife Swingmiddag žurka/okupljanje (pošto počinje oko 18 časova) u kafiću Café Crea (adresa Grimburgwal) svake treće subote u mesecu.

Svakog meseca se u LGBTQ klubovima organizuju i lezbejske žurke, o tačnim datumima održavanja ovih žurki možete da se raspitate u knjižari Vrolijk.
Vrolijk (Paleisstraat 135) je najveća LGBTQ knjižara u Evropi. Ova knjižara ima dva nivoa i neverovatan izbor lezbejskih knjiga (i veliki izbor naslova na engleskom). Naravno, tu su i DVD-jevi, časopisi, kalendari...
Antiquariaat Lorelei (Prinsengracht 495) je predivna knjižara/antikvarnica, ima izvrstan izbor knjiga koje se više ne štampaju, i naravno, tema su žene/feministkinje...all things female.
Xantippe Unlimited (Prinsengracht 290) je najveća feministička knjižara u Holandiji, sa velikim izborom lezbejskih knjiga.

Posle obilaska knjižara i kupovine knjiga, koje mi u Srbiji još dugo nećemo videti, vreme je za čari holandske kuhinje.

Bistro Bij Ons (Prinsengracht 287) je pravo mesto da probate čari holandske kuhinje u lezbejskom okruženju i po veoma povoljnim cenama. Veseli i vrlo gostoljubivi lezbejski par (vlasnice lokala) će vam rado pomoći oko menija.

Mali gurmanski vodič



Za početak naručite predjelo od sireva (Gouda, Edamm, Leyden) i kobasica/salama bloedworst i uierboord. Glavno jelo: za vegetarijanke preporučujem Hutspot, pošto ostala tradicionalna holandska jela, Boerenkoolstamppot, Stamppot rauwe andijvie, Hete bliksem i Zuurkoolstamppot imaju razne vrste mesa (kobasice, holandsku pršutu...) i sve to lepo zalite dobrim holandskim pivom, a za devojke koje ne piju preporučujem kwast (vruća voda sa limonovim sokom) ili anijsmelk (vruće mleko sa anisom).
Iako je Amsterdam najpovoljnije obići u proleće ili leto zbog blage klime, u LGBTQ dešavanjima u ovom gradu možete uživati i na jesen. Amsterdam Gay Pride se održava početkom avgusta, koji godišnje poseti preko 350 hiljada LGBTQ osoba (što je pola stanovništva Amsterdama), sredina avgusta je rezervisana za Hartjesdag koji nije zvanično LGBTQ festival, ali je godišnji cross-dressing karneval, svake druge godine u septembru se održava Women At Leather Pride. Ako ne stignete do Amsterdama ove godine (2008) nemojte propustiti prajd 2010. godine. Annual Amsterdam Volleyball Tournament je LGBTQ turnir u kome učestvuje preko 400 sportista/kinja u novembru, Amsterdam Roze Film Dagen LGBTQ filmski festival koji se održava svake godine u decembru.

I AMSTERDAM Card

Ova karta omogućava vam popuste za javni transport, restorane i za atrakcije. Postoje tri opcije, 24-časovna, 48 h i 72 h. Cene su 24 sata = € 33,00, 48 sata = € 43,00 , 72 sata = € 53,00. Može se kupiti u svim turističkim informativnim centrima.

Šta ona pruža:
1. korišćenje javnog prevoza u Amsterdamu, uključuje vožnju autobusom, tramvajem i metroom. Vožnja vozom do aerodroma nije uključena u ovu cenu i mora se platiti puna cena.
2. besplatan ulaz u mnoge muzeje
3. besplatna tura brodićima po kanalu
4. popusti na atrakcije, restorane ...
Besplatni ulaz imate za 24 muzeja, u koje spadaju i one koje sam vam preporučila

STVARI KOJE TREBA IZBEĆI:

1. Vožnja tramvajem bez karte, ako vas uhvate bez karte, koju inače možete da kupite direktno kod vozača, platićete 60€ kaznu na licu mesta.
2. Izbegnite šetnju po biciklističkim stazama, ove staze su dobro označene sa simbolom bicikla na njima. Na ovim stazama vozači bicikala imaju svu prednost i veoma su ljuti ako im se nađete na putu. Kada čujete zvuk zvona, brzo se sklonite sa strane.
3. Ne pušite u vozu i na stanicama. Početkom 2007. godine zabranjeno je pušenje na svim stanicama. Kazna koju ćete platiti je 25 €, a za bacanje opušaka na pod ćete platiti 40 €. Postoje posebno obeležena mesta na kojima je pušenje dozvoljeno.
4. Ne slikajte zaposlene u Red Light District-u

Priredila: TTres

Izvor:
http://en.wikipedia.org/wiki/Netherlands
http://www.divamag.co.uk/diva/listings.asp?action=ShowCountry&CID=696
http://www.timeout.com/amsterdam/feature/2853/Gay_Lesbian_Amsterdam.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Amsterdam
http://www.underwateramsterdam.com/Womenshaunts.html
http://www.pinkpoint.org/homomonument.htm
http://guide.gayamsterdam.com/women/

< Prethodna		Sledeća >