Scene lezbejskog seksa koje su ušle u istoriju filma

utorak, 30 oktobar 2007 19:13

Indeks članka
Scene lezbejskog seksa koje su ušle u istoriju filma
Page 2
Sve strane

Danas, kada žene diskutuju o omiljenim lezbejskim filmovima i sastavljaju top 10 liste, teško je poverovati da, ne tako davno, nije bilo LGBT filmskih festivala, nije bilo lezbejskih i gej odeljaka u videotekama i nije bilo knjiga koje su katalogizirale filmove sa queer tematikom. Scene lezbejskog seksa su, van porno industrije, veoma retko prikazivane na velikom platnu, a kada su i prikazivane, to je, najčešće, bilo u nekom nerazumljivom stranom filmu koji bi se davao samo tokom jednog vikenda u malom art bioskopu u Njujorku.


A onda, ranih osamdesetih, dva veoma različita filma, koja su snimili strejt reditelji, stigla su u američke bioskope i zauvek promenila standarde scena lezbejskog seksa na filmu. Prvi, distribuiran 1982. godine, bio je uglađeni mejnstrim film reditelja i scenariste Roberta Tauna. U filmu Personal Best Merijel Hemingvej je glumila Kris Kejhil, mladu sportistkinju koja se zaljubljuje u koleginicu iz tima Tori Skiner (Patris Doneli).

Drugi, koji se se pojavio nekoliko meseci kasnije, bio je sasvim drugačiji film. Snimio ga je reditelj Džon Sejlz i bila je to priča o ženi u nesrećnom braku, u američkom univerzitetskom gradiću, koja napušta muža pošto se zaljubila u ženu. U pitanju je film Liana (Lianna) iz 1983. godine.

Mada su scene seksa u oba filma bile dosadne po današnjim standardima, one su jasno i otvoreno na platnu prikazivale žene koje imaju seks jedna sa drugom – a to je nešto što je većina onih umetničkih stranih filmova samo nagoveštavala.

Pogledaćemo najvažnije scene seksa između žena u istoriji filma, ne obavezno one najbolje ili najstrastvenije (mada imamo i takvih), već one koje su pomerale granice u svojim prikazima žena koje imaju seks sa drugim ženama. Počećemo nekom vrstom zlatnog doba lezbejskog seksa na filmu koje je započelo 1996. godine i traje do danas, a onda ćemo pogledati filmove iz ranih osamdesetih koji su pomerali granice, a zatim i korene lezbejskog seksa u filmovima počev od 1929. godine.

Ovo su filmovi koji su većinom imali veliku američku bioskopsku distribuciju, čak i ako je bila ograničenog obima, sa nekoliko stranih filmova koji su pomerali granice i koji su se prikazivali u art bioskopima, na kablovskoj televiziji i na festivalima LGBT filma. Ovi kriterijumi su donekle subjektivni, pa, ako smatrate da smo propustile neki film koji je doneo nešto novo ili važno u prikazivanju seksa između žena, javite nam.


Sredina devedesetih godina označila je period koji se može opisati kao zlatno doba strastvenog lezbejskog seksa na filmu – doba koje se još nije završilo. A sve je počelo kada su Leri (sada Lana) i Endi Vakovski, koji je kasnije snimio filmove Matriks i V kao Vendeta, ubedili Dina De Laurentisa da finansira uglađeni film noar Skok (Bound). Posle toga, više ništa u filmovima nije bilo isto.

Skok (Bound) (1996.)

Možda postoje nežnije scene seksa. Možda postoje eksplicitnije scene seksa. Ali do 1996. godine nije bilo vrelije scene između dve žene od scene između Đine Geršon i Dženifer Tili u filmu Skok. Rediteljski debi braće Vakovski, uz stručnu konsultaciju poznate sekspertkinje Suzi Brajt (koja je kasnije igrala malu ulogu u filmu), film Skok je prikazivan na filmskim festivalima, uključujući festival Frameline u San Francisku, pre nego što je počela njegova velika bioskopska distribucija, pre nego što je dospeo na top listu Rodžera Eberta deset najboljih filmova i pre nego što je stekao sadašnji kultni status.

Posle poigravanja sa lezbejskim zavođenjem u groznom filmu Showgirls iz 1995. godine, Geršon je otpustila sve kočnice u ulozi Korki, buč lezbejke sa istetoviranim labrisom na nadlaktici i sa Vajolet, slatkorečivom devojkom mafijaša (Dženifer Tili) koja joj prede na uvo. Erotska tenzija između Korki i Vajolet počinje čim se prvi put ugledaju i nastavlja se kroz Vajoletino zavođenje pomalo nesigurne Korki da bi na kraju eksplodirala kada Vajolet odluči da dokaže da je ceo dan razmišljala o Korki.

Skok je u vrhu, ili se bar pojavljuje na većini lista “najboljih lezbejskih scena”, mada se sam film, mračan i nasilan, nije svakom svideo. Ipak, izazvao je lavinu filmskih scena lezbejskog seksa koja se nastavlja sve do danas.

Đia (Gia) (1998.)

Film Đia je, u stvari, snimljen za kanal HBO, mada izgleda kao bioskopski film. Glavnu ulogu bisekseksulne manekenke Đie Karnagi, koja je umrla od AIDS-a 1986. godine u svojoj 26. godini, igrala je Anđelina Džoli. Elizabet Mičel (glumila u serijama Izgubljeni i Urgentni centar) igrala je njenu ljubavnicu Lindu i njih dve zamaglile su HBO ekran do te mere da je navodno Džoli vršila pritisak da se izbriše 6 minuta nagosti kada je film distribuiran kao video. Potpuna, necenzurisana verzija filma je sada dostupna na DVD-u. To je i za današnje vreme izuzetno eksplicitna scena seksa, a još i više za kablovsku televiziju pre deset godina.

High Art (1998.)

Ovo nije bio prvi film sa lezbejkom narkomankom, Đia se pojavila malo pre filma High Art, ali on ipak pripada zlatnom dobu lezbejskog seksa na filmu. U filmu, Ali Šidi glumi narkomanku i bivšu fotografkinju koja ima vezu sa novom komšinicom Sid, takođe fotografkinjom, koju igra Rada Mičel.

Scena seksa koju je napisala i režirala Lisa Čolodenko, jedna je od najrealističnijih scena trapavog prvog puta ikada snimljenih, sa nespretnostima, sa previše emocija i sa sjajnom glumom Mičel i Šidi. To nije lak film, ali nema mnogo filmova koji uspevaju da tako mnogo otkriju o svojim likovima u samo jednoj sceni seksa.

Divlje strasti (Wild Things) (1998.)

U filmu Divlje strasti, tinejžerske zvezde devedesetih Niv Kembel i Deniz Ričards glumile su dve loše devojke koje spletkare, lažu, kradu i ubijaju da bi dobile ono što žele. Ali za razliku od drugih loših devojaka na filmu pre njih, ove dve daleko prevazilaze sugestivno gledenje jedna u drugu iznad glava svojih žrtava i postaju akterke prilično eksplicitne scene seksa.

Ove scene, kao i ozloglašena scena dugog i sporog zavođenja u troje u bazenu sa školskim psihologom (što je značajno više uznemiravajuće ako se zna da proslavljaju činjenicu da su prošle nekažnjeno zbog ubistva), definitivno predstavljaju eksploataciju tinejdžerki.

Ejmi i jaguar (Aimée and Jaguar) (1999.)

Mada ovo nije prvi lezbejski film sa temom holokausta (to bi bio film November Moon iz 1984. godine), film Ejmi i jaguar je bolji i seksualna veza dve žene igra presudnu ulogu u zapletu. Zasnovan na istinitoj priči iz nacističkog Berlina, film nije toliko romansa koliko istorijska drama.

Ljubavnu priču između Lili Vust (Julijana Koler), Nemice udate za nacističkog vojnika i njene ljubavnice Jevrejke Felis Šragenhajm (Marija Šrader), koja špijunira za pokret otpora, film Ejmi i jaguar, režirao je Maks Farberbok, a scenario je napisan po knjizi Erike Fišer. Naravno, njihova veza je osuđena na propast, okolnosti i razdoblje navode na taj zaključak i dve žene zajedno u krevetu otkriva Lilin muž, što ubrazava krizu u njenom braku i životu.

Mada se njihova ljubavna priča zavrašava tragično, njihova veza daje publici okvir za posmatranje tog istorijskog perioda, kao i kratak pogled na živote žena koje vole žene u drugačijem – i veoma opasnom – vremenu.

Better Than Chocolate (1999.)

Ovo je veseli kanadski film koji je režirala En Viler. On je daleko od velikog filma ali njegova čista, bujna radost je verovatno odgovorna za njegov status filma koji lezbejke obavezno biraju da gledaju na sastancima i za njegovo često pojavljivanje na listama omiljenih lezbejskih filmova.

U filmu, Karin Dvajer glumi Megi, devojku koja radi u lezbejskoj knjižari, a Kristina Koks (Blood Ties) glumi Kim, lutalicu i umetnicu. Stvari se komplikuju, na komičan pre nego na tragičan način.
I naravno, tu je seks. Scena seksa u kojoj dve žene čokoladom slikaju jedna po drugoj? Prva, poslednja i jedina u istoriji filma Severne Amerike.

Chutney Popcorn (1999.)

Film Niše Ganatre Chutney Popcorn nije obavezno film koji je pomerio granice u smislu prikazivanja lezbejskog seksa, ali je to jedan od retkih lezbejskih filmova sa glavnom ulogom koju igra Amerikanka indijskog porekla. Ganatra glumi u svom prvom filmu sa Džil Henesi (Zakon i red, Crossing Jordan ) i igra lik lezbejke Amerikanke indijskog porekla koja nosi bebu za svoju sestru koja ne može da ostane u drugom stanju.

Iza kulisa ovog filma postoji dosta seksi materijala. Henesi je izjavila za LGBT časopis Advocate da je ohrabrivala Ganatru da igra tu ulogu kada je glumica koja je trebala da je igra odustala. Rekla joj je: „Niš, između nas postoji hemija dušo. Ne odupiri se.“

Henesi se, takođe, setila da je nenamerno svoju nogu pomerala gore dole po butini snimateljke zvuka tokom snimanja scene seksa, a interesantno je i da je tog dana većina žena iz ekipe „uspela da dođe na posao i da se ugura u spavaću sobi da gleda.“

Kad bi zidovi mogli da govore II (2000.)

Kad bi zidovi mogli da govore II je još jedan film snimljen za kanal HBO koji se našao na mnogim listama najboljih scena lezbejskog seksa, ali i na prilično mnogo lista „precenjenih scena lezbejskog seksa“. U sceni o kojoj je reč pojavljuju se Elen Dedženeris i Šeron Stoun, a režirala ju je En Heč. Je li seksi? Ne? U svakom slučaju, to je bila scena o kojoj se te godine najviše pričalo u lezbejskoj zajednici, a o njoj se i danas priča.

Međutim, postoji još jedna scena seksa u filmu koja je dodirnula dinamiku retko viđenu u lezbejskim filmovima: buč/fam seksualnu vezu između Ejmi (Kloi Sevinji) i Linde (Mišel Vilijams). Ejmi i Linda se upoznaju 1972. godine kada se smatralo da su lezbejke već prevazišle rodne podele, i Linda i njene prijateljice imaju problema da se nose sa onim što doživljavaju kao Ejmin nedostatak političke korektnosti.

Sa nečim mnogo slađim i daleko manje samosvesnim od vrlo stilizovane buč/fam dinamike u filmu Skok, ova scena seksa u filmu Kad bi zidovi mogli da govore II transformisala je političku tenziju između dve žene u erotsku tenziju. A to je uvek nešto o čemu se može razgovarati.

Stranger Inside (2001.)

Šeril Dun (The Watermelon Woman, 1996.) snimila je ovu zatvorsku dramu za kanal HBO posle višegodišnjeg istraživanja u zatvorskom sistemu Minesote. Ovaj film, koji je jedan od malobrojnih koji ima i mnoge afroameričke likove i scene lezbejskog seksa, je priča o Trežor (Jolanda Ros), mladoj Amerikanki afričkog porekla koja namerno odlazi u zatvor kako bi ostvarila kontakt sa svojom zatvorenom majkom koju nikada nije upoznala.

Priča ima bezbroj zapleta i okreta kako devojka ulazi dublje u svet kriminala i ima vezu sa Šugar, koju igra Patris Fišer. To je lezbejski Oz, uključujući i ne baš lep seks u zatvoru.

Bulevar zvezda (Mulholland Drive) (2001.)

Film Bulevar zvezda Dejvida Linča nije bio prvi kultni film sa lezbejskom tematikom, ali je verovatno bio najhvaljeniji od strane kritike. On nije samo pomerio granice, već je u potpunosti iznenadio publiku koja je imala određena očekivanja od filma.

Teško je, međutim, znati da li su scene lezbejskog seksa u stvari pokušaj nečeg novog u načinu prikazivanja ili u načinu na koji se integrišu u značenje filma, jer značenje filma treba da bude jasno da bismo to znali. To je velika halucinogena noćna mora o krivici, smrti, posedovanju i sprečenoj ljubavi, odigrana ispod znaka Holivud. Sa lezbejskim seksom. Publika će morati sama da zaključi šta sve to znači.

Mlade i razuzdane (Lost and Delirious) (2001.)

Film Mlade i razuzdane reditelja Li Pula može na prvi pogled izgledati kao vraćanje na stare, osuđene na propast lezbejske romanse u školskim internatima i, uzimajući u obzir kako se završava, to je razumljiv utisak. Ali lezbejstvo u ovom filmu nije metafora, kao što je u filmovima kakav je na primer film Maedchen in Uniform iz 1931. godine i društvena sila koja romansu osuđuje na propast nije neko simbolično društveno zlo već homofobija.

Seks između Poli (Pajper Perabo) i Tori (Džesika Pare) je pun žudnje, to je veličanstven seks prve ljubavi i seksualnog buđenja. Pun je neke vrste očajničke ljubavi u koju veruju samo tinejdžerke i u silini tih osećanja sagorevaju proračunate tinejdžerske seksualne drame kakva je na primer film Divlje strasti. Film Mlade i razuzdane je potpuno konvencionalna tragična tinejdžerska drama, ali sa više srca. I naravno, sa lezbejkama.

Fingersmith (2005.)

Za razliku od prethodne BBC-jeve adaptacije viktorijanske kostimirane drame Sare Voters (Tipping the Velvet), film Fingersmith oživljava roman, a naročito lezbejsku vezu u središtu priče. I opet, za razliku od filma Tipping the Velvet, scena seksa ima osećaj realnosti pomešan sa romantizmom koji je veoma moćan.

Hemija između Su, bivše džeparošice koja postaje sobarica, i Mod, naslednice kojoj se udvara gospodin Rivers, čovek koji ima šta da krije, je prava zvezda u njihovim zajedničkim scenama. Ona podstiče dugu i sporu scenu seksa koja jedne noći spaja njih dve. Posle toga, njih dve počinju da se udaljavaju kako se otkriva Suino saučesništvo u spletki gospodina Riversa.

Postoje neke stvari koje BBC radi zaista dobro i izgleda da su lezbejske kostimirane drame jedna od njih. I bar u filmu Fingersmith, snimili su i scenu seksa na pravi način.

Spider Lilies (2006.)

Meki porno film u kome glume Izabela Leong iz Hong Konga i Rejni Jang sa Tajvana, ili poetski umetnički film koji je dobio nagradu za najbolji LGBT film na berlinskom filmskom festivalu? Ili i jedno i drugo?

Na koji god način odlučite da mu pristupite, film Spider Lilies je pun ekstremnih erotskih scena seksa između dve glavne glumice, a snimila ga je rediteljka lezbejka, Ziro Čou sa Tajvana. To je, takođe, i jedan od retkih filmova u kojem glumice, dve Azijatkinje, imaju seksualni odnos. (Bar seks koji možete videti, indijski film Vatra (Fire) je film o lezbejskoj ljubavnoj priči između dve Azijatkinje, ali sve scene seksa su na filmu zatamnjene.)

Spider Lilies je moderno snimljen film koji pomalo liči na video spot i zaradio je gomilu novca u bioskopima na Tajvanu i u Hong Kongu. Ova priča o uticaju traume na ljudske živote prikazivana je na LGBT filmskim festivalima u Americi u leto 2007. godine. Kritike su bile pomešane i neke scene seksa su isečene iz konačne verzije, ali kompletan film je dostupan na DVD-u. Tetovaže, seksi žene, porno sajtovi, porodične tragedije, policijska istraga i još tetovaža: to je film Spider Lilies.

Loving Annabelle (2006.)

Inspirisana filmom Maedchen in Uniform iz 1931. godine, Loving Annabelle je priča o romansi osuđenoj na propast između učenice i njene nastavnice u internatu. Rediteljka Ketrin Bruks je namerno snimila erotski film i u njega uključila eksplicitne scene seksa između dve žene. Ona je na diskusionom forumu filmskog internet portala IMDb.com napisala: „Želim da se zna da sam htela da snimim lezbejski film koji ima veliku seksualnu tenziju sa dobrom scenom seksa koja je realna u datoj situaciji. Umorna sam od filmova koji izgrađuju seksualnu tenziju i na kraju nam daju poljubac i ništa više.“

Bruks je dobila ono što je želela, veza između nastavnice i učenice u kalifornijskom internatu je seksualna i malo toga ostavlja mašti. Mada film Loving Annabelle ostaje veran svojim korenima i završava se tugom i izdajom, bar su njegove junakinje prvo imale seks.




Personal Best (1982.)

Sedamdesete su bile dug i sušan period za lezbejski seks na velikom platnu. Posle francuskog umetničkog filma Therese and Isabelle iz 1968. godine, jedina mesta gde ste mogle naći lezbejke na velikom platnu bili su festivali gej filma, poneki film o vampirima ili umetnički filmovi koji su bili daleko od mejnstrima koliko god je to bilo moguće (kao što je to bio Fasbinderov film Gorke suze Petre Von Kant (The Bitter Tears of Petra Von Kant)).

Ta istorija ide daleko da objasni šta je to bilo toliko revolucionarno u scenama seksa u filmu Personal Best. Žene nisu bile egzotično evropsko cveće iz staklenih bašti, koje svoje neuroze i metaforičnu garderobu nose sa sobom gde god da krenu. Bile su to zdrave sportistkinje svežih lica, u šorcevima i patikama za trčanje, i njihove scene seksa bile su oblivene slatkoćom prve ljubavi i seksualnog otkrivanja.

Za publiku gladnu filmova sa dobrom produkcijom, visokobudžetnih prikaza ne-alegorijskog lezbejskog vođenja ljubavi, film Personal Best bio je novina. Interesantno je da je jedna od kritika iz tog vremena sadržala komplikovani komentar kritičara koji nije mogao da razume kako je film izbegao cenzuru. Film je takođe bio dosta kritikovan i zbog široke upotrebe ženske golotinje, kako u spavaćoj sobi, tako i svlačionici.

Lianna (1983.)

Film Lianna je bio sasvim različit od filma Personal Best. Prvi je doneo vrednosti holivudske produkcije i mejnstrim zvezde, a film Lianna doneo je poštovanje kritike prema malom nezavisnom američkom filmu.

U filmu Lianna, koji je režirao Džon Sejlz (Return of the Secaucus 7, Baby It's You), scene seksa su bile značajnije zbog svoje iskrenosti nego zbog strasti – ipak, kao i film Personal Best, uspeo je da šokira publiku i kritičare tog vremena.

Kao i mnogi drugi nezavisni filmovi, Lianna je u velikoj meri proizvod svog vremena, i stilski i u načinu života koji je Liana prinuđena da vodi kada se njen brak raspadne, a ljubavnica je napusti. Ali umnogome je i ispred svog vremena u prikazu lezbejke, glavnog lika filma i njenog emotivnog i seksualnog života.

Glad za krvlju (The Hunger) (1983.)

Osamdesete su takođe donele još jedan u dugom nizu filmova o vampirima sa lezbejskom tematikom, a to je film Tonija Skota Glad za krvlju, u kome Ketrin Denev glumi Mirijam Blejlok, egzotičnu besmrtnu evropsku lepoticu, a Suzan Sarandon koja glumi naivnu Amerikanku koja postaje plen gospođe Blejlok.

On se udaljava od formule tradicionalnog lezbejskog filma sa vampirima time što je zaista prikazao dve žene koje imaju seks, iako je snimljen u stilu muzičkog spota koji je, verovatno, bio moderan početkom osamdesetih ali vreme prema njemu nije bilo blagonaklono kao prema gospođi Denev (mada, drage moje, neke od scena snimala je dublerka).

Desert Hearts (1985.)

Nije uvek lako mladoj queer publici da razume u kojoj meri je film Desert Hearts bio revolucionaran kada se pojavio. Film je zasnovan na romanu Desert of the Heart koji je napisala Kanađanka, spisateljica lezbejka Džejn Rul, scenaristinja i rediteljka filma je lezbejka Dona Dejč, a glavnu ulogu je glumila izuzetno seksipilna Patriša Šarbono. Film Desert Hearts je, kao i film Lianna dve godine ranije, priča o otuđenoj ženi iz univerzitetskog gradića koja nalazi utehu u naručju druge žene.

Radnja filma je smeštena u Rino pedesetih godina prošlog veka, gde je Vivijan Bel (Helen Šejver) došla da se razvede. Ona živi u pansionu kojim upravlja Fransis Parker (Odra Lindli) gde upoznaje Kej Rivers (Šarbono). Njih dve se polako zaljubljuju, svađaju, ljube na kiši i vode ljubav.

Scena seksa se previše trudi da bude značajna, malo više strasti bi možda bolje funkcionisalo, ali bila je to prva scena lezbejskog seksa u filmu koji su snimile lezbejke i koji je imao veliku američku bioskopsku distribuciju. Dve žene se ljube i dodiruju jedna drugu, radeći stvari koje žene rade zajedno u krevetu, dok kamera s ljubavlju beleži svaki trenutak i svaki izraz lica, a da se pri tom niti udaljava niti zatamnjuje.


Nažalost, lezbejski seks je u američkom filmu odmah posle toga zatamnjen. Duže od deset godina, čedni filmovi kao što su I've Heard the Mermaids Singing (1987.) i Orlando (1993.) bili su jedni od retkih drama sa lezbejskom tematikom koji su imali bilo kakvu distribuciju u bioskopima. Scene lezbejskog seksa su se još jednom vratile u ormar queer filmskog festivala i art bioskopa.

She Must Be Seeing Things (1987.)

Ovaj festivalski film je priča o dve žene u dugoj vezi. Jedna je biseksualka, a druga je lezbejka. Ova činjenica, plus opsesivna ljubomora jedne partnerke, stvara dramu i nemir u vezi. Mada je lik koji igra Merijel Hemingvej u filmu Personal Best bio nesumnjivo biseksualan, film She Must Be Seeing Things pomerio je granice time što je pokazao scene seksa između deklarisane biseksualke i lezbejke.

The Virgin Machine (1988.)

Vraćamo se u art bioskop sa filmom The Virgin Machine nemačke rediteljke lezbejke Monike Treut, koja nikada u suštini nije donela odluku da li je to narativni film, dokumentarac ili stilski eksperiment. Publika tog vremena volela je njegovu seksi pank estetiku (a i seksi pank rediteljku), glavna glumica u filmu je Suzi Brajt koja je uvek plus, ali sve u svemu, bio je to neuspešan film.

Ipak je bio revolucionaran u jednom pogledu: mogao je to biti samo još jedan evropski safistički umetnički film, ali bio je to naš evropski safistički umetnički film. (Treut je takođe, sa Elfi Mikeš, 1985. snimila jednako haotični i stilizovani umetnički film Seduction: The Cruel Woman)

Go Fish (1994.)

Sredinom devedesetih, mlada rediteljka Rouz Troš režirala je nisko-budžetnu crno-belu komediju/dramu Go Fish. Kao i film Desert Hearts devet godina ranije, i film Lianna pre više od deset godina, film Go Fish bio je umnogome proizvod svog vremena.

Scena seksa glumice i ko-scenaristkinje Gviniver Tarner (Lud za Ejmi (Chasing Amy), The L Word), sa stidljivom buč lezbejkom Eli bila je slađa i vrelija od bilo čega što je lezbejska publika videla dugo, dugo vremena. Rouz Troš je kasnije režirala pilot epizodu i mnoge epizode serije The L Word za TV mrežu Showtime, a takođe je napisala i epizodu serije South of Nowhere.

The Incredibly True Adventure of Two Girls in Love (1995.)

Ova veoma slatka priča o coming out-u fokusira se na dve srednjoškolke, jednu siromašnu, belkinju, buč i out (koju glumi Lorel Holoman), a drugu crnkinju, bogatu, koja se prvi put zaljubljuje u devojku (koju glumi Nikol Ari Parker). Jednostavna tinejdžerska romansa, sa ponekom manom zbog malog budžeta i neujednačenih glumačkih izvedbi, bila je svejedno omiljena među publikom kada je snimljena, a popularna je i danas. To je bio prvi lezbejski film koji je prikazao scenu seksa između dve tinejdžerke, crnkinje i belkinje.

Tamna strana (Wild Side) (1995.)

En Hejč iz perioda pre veze sa Elen i još uvek prelepa Džoan Čen glume ljubavnice u ovoj otmenoj i donekle zbunjujućoj krimi drami koja je imala problematičnu istoriju. Režiser filma je bio otpušten i kasnije je izvršio samoubistvo.

Sada postoji i nova, ponovo montirana verzija koja je verovatno vernija prvobitnoj viziji filma ali teško je naći. Onakav kakav je u originalnoj verziji, film Tamna strana ima dosta strastvenih scena. Ne očekujte remek-delo, ali očekujte seks.

Dok pada noć (When Night Is Falling) (1995.)

Za razliku od bilo kog drugog filma u ovoj kategoriji, lezbejski film When Night Is Falling rediteljke Patriše Rozeme dobio je mnogo pažnje kritičara/ki pa čak i priznanja, verovatno zahvaljujući jačini njenog prethodnog filma I've Heard the Mermaids Singing. Film Dok pada noć je mnogo seksualizovanija priča o coming out-u, u kojoj glavne uloge tumače Paskal Busijer koja glumi ambiciznu hrišćansku misionarku Kamil i Rejčel Kraford u ulozi seksi žonglerke Petre.

Kada je prvobitno distribuiran, ovaj film je bio označen kao film koji nije za publiku mlađu od 17 godina, što je smešno jer scena seksa nije ni eksplicitna ni strastvena, već jednostavno slatka. Ovaj film je sad dostupan bez cenzure.


Naravno, film Personal Best nije bio prvi film sa dve žene u seksualnom činu. Od puke seksualne opsesije između Luiz Bruks i Alis Roberts u filmu Pandora's Box (1929.), do poljupca u usta Marlen Ditrih, obučene u smoking, sa ženomu u filmu Morocco (1930.), do posesivne čežnje Beril Rid za mladom Suzanom Jork u filmu Ubistvo sestre Džordž (The Killing of Sister George) (1968.), nekoliko filmova nagovestilo je lezbejski seks, a neki su čak prikazali i žene zajedno u krevetu.

Maedchen in Uniform (1931.)

Verovatno najpoznatiji od svih ranih lezbejskih filmova, film rediteljke Leontine Sagan Maedchen in Uniform bio je prva priča o lezbejskoj ljubavi osuđenoj na propast u internatu, mada je veći deo lezbejskog konteksta isečen i pre nego što je film distribuiran u Americi.

Čak je imao snimljena i dva različita kraja, jedan u kome učenica izvršava samoubistvo, i drugi u kome je školska drugarica spašava i ona preživljava. Pogodite koji je prikazivan u Americi? Film Maedchen in Uniform su napisale, producirale i režirale žene.

The Pit of Loneliness (1951.)

Film koji je u Francuskoj distribuiran 1951. godine pod nazivom Olivia, a tri godine kasnije distribuiran u Americi sa mnogo isečenih delova i pod nazivom The Pit of Loneliness da bi iskoristio ozloglašenost lezbejskog romana The Well of Loneliness. Film je u stvari snimljen po scenariju koji je napisala spisateljica Kolet, i to je priča o lezbejskoj vezi učenice u francuskom intrernatu - koja je, naravno, osuđena na propast – sa jednom od njenih profesorki.

Film je režirala Žaklina Odri (Žiži (Gigi)). Za scene koje su isečene za američku distrubuciju govorilo se da su previše seksualno eksplicitne, mada se u njima prikazuje tek malo više od poljubaca i čežnjivih pogleda.

Lilith (1964.)

U drami iz mentalne bolnice, u filmu Lilith, Džin Siberg i En Mičam glume pacijentkinje u instituciji koje imaju još jednu lezbejsku ljubavnu vezu osuđenu na propast. Srećom, stiže Voren Biti i spašava Siberg od sudbine gore od, pa, gore od sudbine zatvorenice mentalne institucije. I u ovom slučaju, on je doslovce spašava tako što odvuče sa nje Mičam i onda sam ima seks sa njom.

The Fox (1968.)

Ova adaptacija romana D.H. Lorensa u kome Sendi Denis i En Hejvud glume ljubavnice čija je veza (naravno) osuđena na propast, u stvari je smatrana veoma strastvenom onda kada je snimljena, mada u filmu nema ničega što bi se moglo nazvati scenom seksa. Ali stanica Fox je film snimila tako da je seksualna priroda veze između dve žene centralni fokus filma, čak i više nego što je to slučaj u romanu.

Ubistvo sestre Džordž (The Killing of Sister George) (1968.)

Ubistvo sestre Džordž je lezbejski film u kome Beril Rid glumi Džun Bakridž, glumicu koja je popularno TV lice, a prekrasna mlada Suzana Jork glumi njenu mladu ljubavnicu Čajldi Meknot. Sofisticirana lezbejka Mersi Kroft (Koral Braun) zavodi Čajldi, ostavljajući Džun bez posla, ljubavnice i budućnosti.

Reditelj Robert Oldrič je bio odlučan da lezbejstvo u filmu učini eksplicitnim u najvećoj mogućoj meri. Vito Ruso ga je citirao u dokumentarcu Celluloid Closet: „film je morao da pokaže izdaju, a sama priča je bila toliko prefinjena da ste mogli da sedite i gledate film u Šejboganu i da vam ne bude jasno o čemu se tu radi.“

Ruso je onda pričao kako se zloglasna homofobična kritičarka Polin Kael svojevremeno žalila da lezbejke „u stvari i ne rade ništa,“ dodajući: „Uvek sam smatrala da je to razlog zašto je lezbejkama potrebno saosećanje – zato što i nema mnogo toga što mogu raditi.“ Ironično, kada je videla scenu seksa u filmu Ubistvo sestre Džordž, naslovila je svoju kritiku „Plašenje konja.“ Neki ljudi nikada nisu zadovoljni.

Scena seksa je bila isečena iz filma pre njegove distribucije u mnogim američkim gradovima, ali čak i bez te scene, film je samo zbog tematike dobio problematičnu – i tada novu – oznaku X što je značilo da nije preporučljiv za mlađe od 17 godina. Oldričova ponuda da napravi neke izmene da bi film dobio oznaku R što je značilo da mogu da ga gledaju mlađi od 17 godina u prisustvu odrasle osobe, bila je odbijena. Godinu dana kasnije, film Ponoćni kauboj (Midnight Cowboy), koji je takođe imao oznaku X zbog svoje gej teme, osvojio je Oskara za najbolji film.

Therese and Isabelle (1968.)

Vrsta tipičnog francuskog umetničkog filma šezdesetih, film Therese and Isabelle je crno-belo putovanje u prošlost, u internat gde je jedna žena imala svoju prvu ljubavnu vezu.

U filmu je bilo dosta loše glume ali je on, nesumnjivo, bio i revolucionaran i uticajan. To je još uvek jedan od najprepoznatljivijih naslova lezbejskih filmova i zasnovan je na memoarima francuske spisateljice lezbejke Violet Leduk.

Kristi Kit
9. septembar 2007.

Sa engleskog prevela: Danijela Živković
Izvor: www.afterellen.com/movies/2007/9/lesbiansexscenes

< Prethodna