Indeks članka
Scene lezbejskog seksa koje su ušle u istoriju filma
Page 2
Sve strane

Personal Best (1982.)

Sedamdesete su bile dug i sušan period za lezbejski seks na velikom platnu. Posle francuskog umetničkog filma Therese and Isabelle iz 1968. godine, jedina mesta gde ste mogle naći lezbejke na velikom platnu bili su festivali gej filma, poneki film o vampirima ili umetnički filmovi koji su bili daleko od mejnstrima koliko god je to bilo moguće (kao što je to bio Fasbinderov film Gorke suze Petre Von Kant (The Bitter Tears of Petra Von Kant)).

Ta istorija ide daleko da objasni šta je to bilo toliko revolucionarno u scenama seksa u filmu Personal Best. Žene nisu bile egzotično evropsko cveće iz staklenih bašti, koje svoje neuroze i metaforičnu garderobu nose sa sobom gde god da krenu. Bile su to zdrave sportistkinje svežih lica, u šorcevima i patikama za trčanje, i njihove scene seksa bile su oblivene slatkoćom prve ljubavi i seksualnog otkrivanja.

Za publiku gladnu filmova sa dobrom produkcijom, visokobudžetnih prikaza ne-alegorijskog lezbejskog vođenja ljubavi, film Personal Best bio je novina. Interesantno je da je jedna od kritika iz tog vremena sadržala komplikovani komentar kritičara koji nije mogao da razume kako je film izbegao cenzuru. Film je takođe bio dosta kritikovan i zbog široke upotrebe ženske golotinje, kako u spavaćoj sobi, tako i svlačionici.

Lianna (1983.)

Film Lianna je bio sasvim različit od filma Personal Best. Prvi je doneo vrednosti holivudske produkcije i mejnstrim zvezde, a film Lianna doneo je poštovanje kritike prema malom nezavisnom američkom filmu.

U filmu Lianna, koji je režirao Džon Sejlz (Return of the Secaucus 7, Baby It's You), scene seksa su bile značajnije zbog svoje iskrenosti nego zbog strasti – ipak, kao i film Personal Best, uspeo je da šokira publiku i kritičare tog vremena.

Kao i mnogi drugi nezavisni filmovi, Lianna je u velikoj meri proizvod svog vremena, i stilski i u načinu života koji je Liana prinuđena da vodi kada se njen brak raspadne, a ljubavnica je napusti. Ali umnogome je i ispred svog vremena u prikazu lezbejke, glavnog lika filma i njenog emotivnog i seksualnog života.

Glad za krvlju (The Hunger) (1983.)

Osamdesete su takođe donele još jedan u dugom nizu filmova o vampirima sa lezbejskom tematikom, a to je film Tonija Skota Glad za krvlju, u kome Ketrin Denev glumi Mirijam Blejlok, egzotičnu besmrtnu evropsku lepoticu, a Suzan Sarandon koja glumi naivnu Amerikanku koja postaje plen gospođe Blejlok.

On se udaljava od formule tradicionalnog lezbejskog filma sa vampirima time što je zaista prikazao dve žene koje imaju seks, iako je snimljen u stilu muzičkog spota koji je, verovatno, bio moderan početkom osamdesetih ali vreme prema njemu nije bilo blagonaklono kao prema gospođi Denev (mada, drage moje, neke od scena snimala je dublerka).

Desert Hearts (1985.)

Nije uvek lako mladoj queer publici da razume u kojoj meri je film Desert Hearts bio revolucionaran kada se pojavio. Film je zasnovan na romanu Desert of the Heart koji je napisala Kanađanka, spisateljica lezbejka Džejn Rul, scenaristinja i rediteljka filma je lezbejka Dona Dejč, a glavnu ulogu je glumila izuzetno seksipilna Patriša Šarbono. Film Desert Hearts je, kao i film Lianna dve godine ranije, priča o otuđenoj ženi iz univerzitetskog gradića koja nalazi utehu u naručju druge žene.

Radnja filma je smeštena u Rino pedesetih godina prošlog veka, gde je Vivijan Bel (Helen Šejver) došla da se razvede. Ona živi u pansionu kojim upravlja Fransis Parker (Odra Lindli) gde upoznaje Kej Rivers (Šarbono). Njih dve se polako zaljubljuju, svađaju, ljube na kiši i vode ljubav.

Scena seksa se previše trudi da bude značajna, malo više strasti bi možda bolje funkcionisalo, ali bila je to prva scena lezbejskog seksa u filmu koji su snimile lezbejke i koji je imao veliku američku bioskopsku distribuciju. Dve žene se ljube i dodiruju jedna drugu, radeći stvari koje žene rade zajedno u krevetu, dok kamera s ljubavlju beleži svaki trenutak i svaki izraz lica, a da se pri tom niti udaljava niti zatamnjuje.


Nažalost, lezbejski seks je u američkom filmu odmah posle toga zatamnjen. Duže od deset godina, čedni filmovi kao što su I've Heard the Mermaids Singing (1987.) i Orlando (1993.) bili su jedni od retkih drama sa lezbejskom tematikom koji su imali bilo kakvu distribuciju u bioskopima. Scene lezbejskog seksa su se još jednom vratile u ormar queer filmskog festivala i art bioskopa.

She Must Be Seeing Things (1987.)

Ovaj festivalski film je priča o dve žene u dugoj vezi. Jedna je biseksualka, a druga je lezbejka. Ova činjenica, plus opsesivna ljubomora jedne partnerke, stvara dramu i nemir u vezi. Mada je lik koji igra Merijel Hemingvej u filmu Personal Best bio nesumnjivo biseksualan, film She Must Be Seeing Things pomerio je granice time što je pokazao scene seksa između deklarisane biseksualke i lezbejke.

The Virgin Machine (1988.)

Vraćamo se u art bioskop sa filmom The Virgin Machine nemačke rediteljke lezbejke Monike Treut, koja nikada u suštini nije donela odluku da li je to narativni film, dokumentarac ili stilski eksperiment. Publika tog vremena volela je njegovu seksi pank estetiku (a i seksi pank rediteljku), glavna glumica u filmu je Suzi Brajt koja je uvek plus, ali sve u svemu, bio je to neuspešan film.

Ipak je bio revolucionaran u jednom pogledu: mogao je to biti samo još jedan evropski safistički umetnički film, ali bio je to naš evropski safistički umetnički film. (Treut je takođe, sa Elfi Mikeš, 1985. snimila jednako haotični i stilizovani umetnički film Seduction: The Cruel Woman)

Go Fish (1994.)

Sredinom devedesetih, mlada rediteljka Rouz Troš režirala je nisko-budžetnu crno-belu komediju/dramu Go Fish. Kao i film Desert Hearts devet godina ranije, i film Lianna pre više od deset godina, film Go Fish bio je umnogome proizvod svog vremena.

Scena seksa glumice i ko-scenaristkinje Gviniver Tarner (Lud za Ejmi (Chasing Amy), The L Word), sa stidljivom buč lezbejkom Eli bila je slađa i vrelija od bilo čega što je lezbejska publika videla dugo, dugo vremena. Rouz Troš je kasnije režirala pilot epizodu i mnoge epizode serije The L Word za TV mrežu Showtime, a takođe je napisala i epizodu serije South of Nowhere.

The Incredibly True Adventure of Two Girls in Love (1995.)

Ova veoma slatka priča o coming out-u fokusira se na dve srednjoškolke, jednu siromašnu, belkinju, buč i out (koju glumi Lorel Holoman), a drugu crnkinju, bogatu, koja se prvi put zaljubljuje u devojku (koju glumi Nikol Ari Parker). Jednostavna tinejdžerska romansa, sa ponekom manom zbog malog budžeta i neujednačenih glumačkih izvedbi, bila je svejedno omiljena među publikom kada je snimljena, a popularna je i danas. To je bio prvi lezbejski film koji je prikazao scenu seksa između dve tinejdžerke, crnkinje i belkinje.

Tamna strana (Wild Side) (1995.)

En Hejč iz perioda pre veze sa Elen i još uvek prelepa Džoan Čen glume ljubavnice u ovoj otmenoj i donekle zbunjujućoj krimi drami koja je imala problematičnu istoriju. Režiser filma je bio otpušten i kasnije je izvršio samoubistvo.

Sada postoji i nova, ponovo montirana verzija koja je verovatno vernija prvobitnoj viziji filma ali teško je naći. Onakav kakav je u originalnoj verziji, film Tamna strana ima dosta strastvenih scena. Ne očekujte remek-delo, ali očekujte seks.

Dok pada noć (When Night Is Falling) (1995.)

Za razliku od bilo kog drugog filma u ovoj kategoriji, lezbejski film When Night Is Falling rediteljke Patriše Rozeme dobio je mnogo pažnje kritičara/ki pa čak i priznanja, verovatno zahvaljujući jačini njenog prethodnog filma I've Heard the Mermaids Singing. Film Dok pada noć je mnogo seksualizovanija priča o coming out-u, u kojoj glavne uloge tumače Paskal Busijer koja glumi ambiciznu hrišćansku misionarku Kamil i Rejčel Kraford u ulozi seksi žonglerke Petre.

Kada je prvobitno distribuiran, ovaj film je bio označen kao film koji nije za publiku mlađu od 17 godina, što je smešno jer scena seksa nije ni eksplicitna ni strastvena, već jednostavno slatka. Ovaj film je sad dostupan bez cenzure.


Naravno, film Personal Best nije bio prvi film sa dve žene u seksualnom činu. Od puke seksualne opsesije između Luiz Bruks i Alis Roberts u filmu Pandora's Box (1929.), do poljupca u usta Marlen Ditrih, obučene u smoking, sa ženomu u filmu Morocco (1930.), do posesivne čežnje Beril Rid za mladom Suzanom Jork u filmu Ubistvo sestre Džordž (The Killing of Sister George) (1968.), nekoliko filmova nagovestilo je lezbejski seks, a neki su čak prikazali i žene zajedno u krevetu.

Maedchen in Uniform (1931.)

Verovatno najpoznatiji od svih ranih lezbejskih filmova, film rediteljke Leontine Sagan Maedchen in Uniform bio je prva priča o lezbejskoj ljubavi osuđenoj na propast u internatu, mada je veći deo lezbejskog konteksta isečen i pre nego što je film distribuiran u Americi.

Čak je imao snimljena i dva različita kraja, jedan u kome učenica izvršava samoubistvo, i drugi u kome je školska drugarica spašava i ona preživljava. Pogodite koji je prikazivan u Americi? Film Maedchen in Uniform su napisale, producirale i režirale žene.

The Pit of Loneliness (1951.)

Film koji je u Francuskoj distribuiran 1951. godine pod nazivom Olivia, a tri godine kasnije distribuiran u Americi sa mnogo isečenih delova i pod nazivom The Pit of Loneliness da bi iskoristio ozloglašenost lezbejskog romana The Well of Loneliness. Film je u stvari snimljen po scenariju koji je napisala spisateljica Kolet, i to je priča o lezbejskoj vezi učenice u francuskom intrernatu - koja je, naravno, osuđena na propast – sa jednom od njenih profesorki.

Film je režirala Žaklina Odri (Žiži (Gigi)). Za scene koje su isečene za američku distrubuciju govorilo se da su previše seksualno eksplicitne, mada se u njima prikazuje tek malo više od poljubaca i čežnjivih pogleda.

Lilith (1964.)

U drami iz mentalne bolnice, u filmu Lilith, Džin Siberg i En Mičam glume pacijentkinje u instituciji koje imaju još jednu lezbejsku ljubavnu vezu osuđenu na propast. Srećom, stiže Voren Biti i spašava Siberg od sudbine gore od, pa, gore od sudbine zatvorenice mentalne institucije. I u ovom slučaju, on je doslovce spašava tako što odvuče sa nje Mičam i onda sam ima seks sa njom.

The Fox (1968.)

Ova adaptacija romana D.H. Lorensa u kome Sendi Denis i En Hejvud glume ljubavnice čija je veza (naravno) osuđena na propast, u stvari je smatrana veoma strastvenom onda kada je snimljena, mada u filmu nema ničega što bi se moglo nazvati scenom seksa. Ali stanica Fox je film snimila tako da je seksualna priroda veze između dve žene centralni fokus filma, čak i više nego što je to slučaj u romanu.

Ubistvo sestre Džordž (The Killing of Sister George) (1968.)

Ubistvo sestre Džordž je lezbejski film u kome Beril Rid glumi Džun Bakridž, glumicu koja je popularno TV lice, a prekrasna mlada Suzana Jork glumi njenu mladu ljubavnicu Čajldi Meknot. Sofisticirana lezbejka Mersi Kroft (Koral Braun) zavodi Čajldi, ostavljajući Džun bez posla, ljubavnice i budućnosti.

Reditelj Robert Oldrič je bio odlučan da lezbejstvo u filmu učini eksplicitnim u najvećoj mogućoj meri. Vito Ruso ga je citirao u dokumentarcu Celluloid Closet: „film je morao da pokaže izdaju, a sama priča je bila toliko prefinjena da ste mogli da sedite i gledate film u Šejboganu i da vam ne bude jasno o čemu se tu radi.“

Ruso je onda pričao kako se zloglasna homofobična kritičarka Polin Kael svojevremeno žalila da lezbejke „u stvari i ne rade ništa,“ dodajući: „Uvek sam smatrala da je to razlog zašto je lezbejkama potrebno saosećanje – zato što i nema mnogo toga što mogu raditi.“ Ironično, kada je videla scenu seksa u filmu Ubistvo sestre Džordž, naslovila je svoju kritiku „Plašenje konja.“ Neki ljudi nikada nisu zadovoljni.

Scena seksa je bila isečena iz filma pre njegove distribucije u mnogim američkim gradovima, ali čak i bez te scene, film je samo zbog tematike dobio problematičnu – i tada novu – oznaku X što je značilo da nije preporučljiv za mlađe od 17 godina. Oldričova ponuda da napravi neke izmene da bi film dobio oznaku R što je značilo da mogu da ga gledaju mlađi od 17 godina u prisustvu odrasle osobe, bila je odbijena. Godinu dana kasnije, film Ponoćni kauboj (Midnight Cowboy), koji je takođe imao oznaku X zbog svoje gej teme, osvojio je Oskara za najbolji film.

Therese and Isabelle (1968.)

Vrsta tipičnog francuskog umetničkog filma šezdesetih, film Therese and Isabelle je crno-belo putovanje u prošlost, u internat gde je jedna žena imala svoju prvu ljubavnu vezu.

U filmu je bilo dosta loše glume ali je on, nesumnjivo, bio i revolucionaran i uticajan. To je još uvek jedan od najprepoznatljivijih naslova lezbejskih filmova i zasnovan je na memoarima francuske spisateljice lezbejke Violet Leduk.

Kristi Kit
9. septembar 2007.

Sa engleskog prevela: Danijela Živković
Izvor: www.afterellen.com/movies/2007/9/lesbiansexscenes

< Prethodna