| Indeks članka |
|---|
| "Ne, meni se to ne dešava" (ili, Nasilje u lezbejskim vezama) |
| Page 2 |
| Page 3 |
| Sve strane |
Nasilje u partnerskim odnosima se u svojoj zastupljenosti i razumevanju same dinamike najpre pridružuje heteroseksualnom partnerskom odnosu u kojem je žena izložena nasilju od strane partnera.
Sasvim ispravno, jer posmatrajući kako ženu tretira patrijarhalno društvo i uzev višestruko većinsku heteroseksualnu populaciju kao činjenicu, većina slučajeva prijavljena različitim službama opisuje upravo pomenuti kontekst. Od osoba koje vrše nasilje, iznad 90 % su osobe muškog pola i najčešće nasilje primenjuju prema svojoj venčanoj supruzi. Svakako, nisu svi muškarci nasilni niti su sve žene žrtve nasilja. Praksa ukazuje na ove parametre na osnovu uzorka svakodnevno prijavljenih slučajeva različitim nevladinim i vladinim službama i tiče se osoba koje se zateknu u situaciji nasilja u kojoj su uloge jasno diferencirane gde jedna osoba vrši nasilje, a druga trpi nasilje – uzorak ne pokriva opštu populaciju.
Da bi rasvetlile ovaj problem, ženske nevladine organizacije su u našoj zemlji bile i ostale predvodnice prevencije, edukacije i intervencije kod slučajeva nasilja u partnerskim odnosima (i šire, nasilja u porodici i seksualnog zlostavljanja žena i dece). Uobičajeno za ženske pokrete u svetu je da se žene kao počiniteljke, iako višestruko manje zastupljene od počinilaca, nedovoljno analiziraju ili se njihova zastupljenost i zakonitosti koje pripadaju njihovom ponašanju rasvetljavaju tek u nekoj od kasnijih razvojnih faza pokreta. Prirodno je, zato što glavni zadatak suzbijanja nasilja zasnovanog na rodnoj pripadnosti jeste dekonstrukcija muške moći, odnosno patrijarhalnih društava. Predrasuda na strani većine opšte populacije je da su sve feministkinje lezbejke i/ili da su lezbejke sve žene koje se okupljaju radi izvesne javne akcije koja je usmerena ka društvenoj promeni. U stvarnosti, prema znanom obrascu prema kojem se vrši marginalizacija ma koje ranjive / manjinske grupe, i unutar ženskog pokreta u svetu, “različite žene“ kao što su žene druge nacionalnosti, veroispovesti, fizičke i intelektualne sposobnosti, rase, seksualne orijentacije, godina starosti i sl. ulažu dodatan napor da bi princip “jednakih mogućnosti za sve” dobio svoju potvrdu u praksi. Dakle, čak i unutar ženskog pokreta. Time i lezbejska seksualna orijentacija i lezbejski partnerski odnosi čekaju dugo na pravilnu vidljivost. Nije drugačije kod nas. Ovim se produžava vreme trajanja još jednog od tabua - da nasilje u lezbejskim partnerskim odnosima ne postoji.
Pretpostavka da žena ne vrši nasilje prema svojoj voljenoj partnerki, u temelju polazi od toga da žene generalno nikada ne vrše nasilje, kao i to da ne vrše prema drugim ženama. Ovaj članak je pokušaj da se demistifikuje stvarnost u ljubavnom odnosu izmedju dve žene koji kako ranjiv i za neke druge probleme, može biti ranjiv time što se stvorio prostor za odvijanje nasilja. Specifičnosti koje nosi svakodnevnica devojaka i žena lezbejske orijentacije su od neprocenjivog razumevanja za nastanak i odvijanje nasilja.
ISTO I RAZLIČITO
Naslov članka stavlja žene kao najbrojniju marginalizovanu grupu pod istu kapu. I jedne i druge, i heteroseksualne i lezbejke, će se od nasilja najpre braniti poricanjem i minimiziranjem: “Ne, to se ne dešava meni”, “ Bilo je samo jednom”, “Ja sam kriva”, “Nije strašno”. Pratiće ih osećanja stida, straha, krivice, niskog samopouzdanja, niskog samopoštovanja: “Sramota me da nekome ispričam”, “Zašto ja?”, “Niko mi neće verovati”, “Ne sme da sazna da sam rekla”, itd.
Samo neki od mitova koji prate žene koje su izložene nasilju, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju tiču se:
- “Uzroka nasilja”, npr. da je nasilje prouzrokovano konzumiranjem droge i alkohola, stresom, preživljenim nasiljem u detinjstvu, nemogućnošću kontrole besa i problemima u komunikaciji. Jednak je “uzrok” odnosno pravilnije nazvano CILJ, bez obzira na seksualnu orijentaciju, i sastoji se u kontrolisanju druge osobe i demonstriranjem sopstvene moći na njenu štetu.
- “Uzajamnosti”, za parove gde postoji nasilje kaže se često “da se tuku” umesto sagledavanja da je jedna osoba izložena nasilju dok druga vrši nasilje. Česte su interpretacije ovog mita da je nasilje način komunikacije izmedju posmatrane dve osobe ili još pojačano u lezbejskim odnosima na način “lezbejski odnosi su uvek odnosi jednakosti”, želeći da se istakne da lezbejski odnosi ne nose neravnopravnost polova kao u heteroseksualnim vezama.
- “Nasilje vrši fizički jača osoba”, te se time ponašanje nasilnih muškaraca u heteroseksualnim vezama objašnjava (čitaj: opravdava), čak se fizička snaga navodi na listi “uzroka”… U lezbejskim odnosima, ovaj mit stigmatizuje ciljnu grupu onih lezbejki koje svoje veze autentično praktikuju kroz “butch and femme” obrazac i podstiče se verovanje da se nasilje dešava samo u tim vezama.
Kao efekti nasilnog ponašanja, zajednički za žene koje su izložene nasilju, važe: samookrivljavanje, ljutnja i bes, poremećaji u ishrani i spavanju, osećanja beznadežnosti, bespomoćnosti, depresije, anksioznosti, napetosti, izbegavanje socijalnih situacija, istreniranost u zadovoljavanju potreba osobe koja vrši nasilje (često ponavljanje u narednim odnosima), fizičke povrede i stalni bolovi u telu, glavi…
ODVIJANJE NASILNOG OBRASCA U LEZBEJSKIM PARTNERSKIM ODNOSIMA
Još 1986. Barbara Hart je u knjizi Naming the Violence: Speaking Out About Lesbian Battering pružila definiciju nasilja u lezbejskim vezama. Ono predstavlja obrazac ponašanja koji uključuje nasilje i prinudu i njime lezbejka ima nameru da kontroliše misli, uverenja ili ponašanje svoje intimne partnerke ili da je kazni što joj (počiniteljki) pruža otpor. Jedan incident fizičkog nasilja, prema ovoj definiciji, ne oslikava obrazac premlaćivanja u lezbejskim partnerskim odnosima. Fizičko nasilje nije premlaćivanje ukoliko ne rezultuje ojačanom kontrolom nasilnice nad žrtvom. Dalje je navedena lista strategija / taktika koja čini srž nasilnog obrasca.
Emocionalno / psihološko zlostavljanje: ponižavanje, degradacija, laganje, izolacija, manipulacija, ne deli važne informacije.
Ekonomsko zlostavljanje: kontrola prihoda, mešanje u sferi zaposlenja i obrazovanja, korišćenje zajedničkog računa bez dopuštenja partnerke, kupovina vrednosti samo na svoje ime, ne radi a traži od partnerke da je izdržava.
Pretnje: fizičkim i seksualnim nasiljem i uništavanjem imovine, pretnje nasiljem u odnosu na treće osobe, uhodjenje, uznemiravanje.
Kontrola kroz podsticanje homofobije: preti da će reći porodici, prijateljima, poslodavcu, policiji, crkvi…, “zaslužuje sve što joj se dešava zato što je lezbejka”, uverava je da joj niko neće verovati zato što lezbejke nisu nasilne, nema rešenja za nju u homofobičnom svetu.
Seksualno nasilje: silovanje, seks na zahtev, uskraćivanje seksa, prinuda na seks sa drugom osobom, poricanje reproduktivnih sloboda, upotreba degradirajućeg seksualnog jezika.
Uništavanje imovine: cepanje odeće, lomljenje predmeta u kući, isključivanje telefona, provaljivanje u stan i nasilno ostajanje, zlostavljanje kućnih ljubimaca, bušenje auto-guma, podmetanje požara I kradje.
Fizičko nasilje: napadi uz upotrebu pištolja, noževa, žice, cipela sa visokom potpeticom, polomljenih flaša, jastuka, cigareta, korišćenje otrova; grebanje šutiranje, udaranje, šamaranje, guranje niz stepenice, zaključavanje ili druga vrsta kažnjavanja, golicanje dok se ne izgubi dah ili usledi napad panike; lišavanje partnerke sna, toplote ili hrane.
| Komentari |
|
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."
| < Prethodna | Sledeća > |
|---|