Danas: TEMA , 14. decemar 2005.
Iako je Skupština Srbije u poslednje tri godine usvojila četiri zakona u kojima postoje odredbe koje zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, opšteg antidiskriminacijskog zakona još nema
Pored Centra za uporedno pravne studije koji je izradio opšti antidiskriminacijski zakon, Beogradski centar za ljudska prava reagovao je na zakonsku diskriminaciju osoba homoseksualne orijentacije u Porodičnom zakonu podnoseći krajem avgusta Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti člana 1, stav 1 Porodičnog zakona po kome se vanbračnim zajednicama smatraju samo trajnije zajednice osoba različitog pola

- Španija je katolička država, pa ljudi opet imaju prava na seks pre braka, žene na abortus, istopolni partneri na brak. Ko kaže da je to nemoguće u državama u kojima je crkva jaka - poručila je Silvija Haen Martinez, koordinatorka španske federacije za LGBT prava, prilikom nedavne posete Beogradu koju je organizovala ad hok koalicija Danas Španija, sutra Srbija koju čini više nevladinih organizacija iz Srbije.
Krivičnim zakonom Republike Srbije do 1994. godine dobrovoljni homoseksualni odnos između muškaraca bio je kriminalizovan. Ipak, ni dekriminalizacija muškog seksualnog odnosa, nije doprinela mirnom održavanju Parade ponosa. Više od pet godina nakon zakonodavne reforme, Parada ponosa koju su 2001. organizovali Labris, Gayten i Centar za promociju prava seksualnih manjina, kao i druge NVO, završena je nasiljem nad učesnicima. Pripadnici ultradesničarskih organizacija, predstavnici crkve, sportski navijači, članovi pojedinih političkih partija nasrnuli su na učesnike, dok su čuvari javnog reda i mira stajali i posmatrali nastajuću tuču. Iako je ovaj nasilni događaj najviše doprineo većoj vidljivosti LGBT populacije, istraživanje koje je sproveo Labris - organizacija za promociju lezbejskih prava - pokazuje da je 70 od 170 ispitanika koliko je učestvovalo u anketi sprovedenoj 2005. godine, doživelo nasilje zbog svog seksualnog izbora.

Ispunjeno predizborno obećanje Posle Belgije i Holandije, Španija treća članica EU koja je priznala pravo na brak istopolnih partnera čime je ispunjeno obećanje koje je u predizbornoj kampanji dala Socijalistička radnička partija Španije. Prethodna vlada Narodne partije (NP) protivila se svim inicijativama koje su se zalagale za seksualnu jednakopravnost. Ipak, nacionalnu federaciju za LGBT prava, podržale su sve španske partije, sem NP. Prema rečima Silvije Haen ovo je veliki korak ne samo za Španiju, već za celu EU, jer sada španski istopolni parovi neće morati da odlaze i žive u drugim zemljama, a ako to bude onemogućeno, imaće pravo da se žale Evropskom sudu za ljudska prava. Nedavno je pravo na brak istopolnih partnera priznato i u Velikoj Britaniji.

S druge strane, Skupština Srbije je u poslednje tri godine usvojila četiri zakona u kojima postoje odredbe koje zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Naime, u novom Zakonu o radu, Zakonu o radiodifuziji, Zakonu o javnom informisanju, kao i o Zakonu o visokom obrazovanju postoje takve odredbe. Medutim, opšteg antidiskriminacijskog zakona nema. Prema rečima Saše Gajina, iz Centra za uporedno pravne studije, (CUPS) koji je izradio opšti antidiskriminacijski zakon, štićenje samo dve grupe lica - žena i osoba sa invaliditetom, nije borba protiv diskriminacije, već diskriminacija sama po sebi.
- Prvi, neophodni, nužan uslov za postojanje takvog zakona jeste da njime mora biti jasno šta je zabranjeno. Drugi uslov je da su njime jasno definisani mehanizmi zaštite i to su uglavnom građansko pravni mehanizmi, pa tako naš predlog zakona predviđa građansku tužbu u slučaju diskriminacije, kojom je omogućeno licu da sam sebe štiti - objašnjava Gajin, jedan od članova ad hok koalicije, predlog opšteg zakona protiv diskriminacije koji je sačinio CUPS.
Ovim predlogom zakona jasno se definiše da je polna opredeljenost privatna stvar, da niko ne može biti pozvan da se javno polno opredeli, kao i da svako ima pravo da javno izrazi svoju polnu opredeljenost, te da je diskriminatorsko postupanje zbog pretpostavljene ili javno izražene polne opredeljenosti zabranjeno.
Još jedna nevladina organizacija, Beogradski centar za ljudska prava, takode članica ad hok koalicije, reagovala je na zakonsku diskriminaciju osoba homoseksualne orijentacije u Porodičnom zakonu i svojom inicijativom pokrenula pitanja od suštinskog značaja za LGBT osobe. Beogradski centar za ljudska prava podneo je krajem avgusta Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti člana 1, stav 1 Porodičnog zakona, po kome se vanbračnim zajednicama smatraju samo trajnije zajednice osoba različitog pola.
"Ovakva definicija vanbračne zajednice stavlja u značajno nepovoljniji položaj partnere istog pola u sličnim zajednicama, jer oni nemaju pristup mnogim pravima koja se garantuju vanbračnim partnerima, uključujući i prava na izdržavanje, zajedničku imovinu i zaštitu od nasilja u porodici. Time su partneri istog pola postali žrtve diskriminacije na osnovu pola, odnosno seksualne orijentacije", ocenjuje ova organizacija. Centar se u svom obrazloženju poziva na Ustav Republike Srbije, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i niz drugih dokumenata, kao i na odluke Ustavnog suda Mađarske i Južne Afrike, a kao konačni argument iznosi se slučaj Karner protiv Austrije, pred Evropskim sudom za ljudska prava, u kome je presuđeno da partnerima istog pola mora biti omogućeno uživanje određenih supružničkih prava.
"Centar smatra da ne postoje nikakvi moralni razlozi da se osobama istog pola koje se nalaze u vanbračnoj zajednici uskrate prava na izdržavanje ili zajedničku imovinu, ili pravo na posetu bolesnom partneru u zdravstvenoj ustanovi", kaže se u propratnom saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava o predlogu za ocenu ustavnosti Porodičnog zakona. Ustavni sud se o predlogu CUPS dosada nije oglasio.
Žene u crnom, kao inicijatorke ad hok koalicije nedavno su napravile Deklaraciju o jednakopravnosti seksualnih izbora koju je u međuvremenu podržao veliki broj javnih ličnosti, čak i pripadnika političkih partija, uglavnom liberalne ili levičarske orijentacije. Prema rečima Silvije Haen jako je bitna podrška političkih partija za promenu zakona, ali je za borbu bitna društvena podrška pre svega.
- Za Vladu smo bili slabi protivnik zato što smo bili razjedinjeni - istakla je Haenova.
Pored CUPS, Beogradskog centra za ljudska prava i Žena u crnom, ad hok koaliciju čine i Labris, Gayten, Incest trauma centar, Autonomni ženski centar, Inicijativa mladih za ljudska prava... Zato se ipak čini da se u Srbiji polako stvara definisani blok sa jasnom strategijom koji istrajava u borbi protiv homofobije, teži daljoj defašizaciji društva, kao i stvaranju savremene evropske države zasnovane na demokratskim vrednostima.

Jelena Bjelica

< Prethodna		Sledeća >