Sanjala sam da se budim u stanu u kome ne živim i koji ne prepoznajem. Sanjala sam da se bojim jer se ne sećam kako sam tu zaspala. Pored mene na nepoznatom jastuku ležala je knjiga Dubravke Ugrešić (kojoj davno dugujem reč) sa ludim nazivom Zabranjeno čitanje! Pomislih, možda ovo i nije san, Dubravka postoji i taj naslov takođe, a ja nikada ne sanjam stvari iz stvarnosti već uvek neke preterano slikovite metafore, a i sanjam ih retko. Setih se, doduše, da sam pre nekoliko dana, vrlo živo, sanjala jednu dragu mladu ženu u beloj divnoj haljini i rođendan njene devojčice i moje poznanike koji pristižu s poklonima, i njenog muža koji mi pruža čašu sa šampanjcem i moje buđenje iz tog sna i sećanje da je htela da me poljubi, i da se san tada prekinuo. Da, sve sam sanjala i sad više nisam sigurna da li sam se već probudila kad su Lori i Čarna izvodile «Free fall» pred stotinak slavljenika petnaestog rođendana LGBT pokreta i desetog rođendana Labrisa, ni da li su tom prilikom Ksenija (1x, tek da je pomenem) i Milanče kao Oliver Mlakar i Helga Vlahović (i to baš tim redom) načinili presedan dajući događaju karnevalski karakter, što u takvim prilikama i ponajviše nedostaje, da bi prisutni (p)ostali budni, mada, ne treba zanemariti ni Ksenijin (2x) inspirativan «stajling», ni Milančetovu elokventnu slatkorečivost. Da ne pominjem svu ozbiljnost koja je nastupila kad se govorilo o pravnim aspektima i «pomacima» diljem ex-Yu except Slo and CG, o tome svi sve znaju, iako baš i nemaju mnogo od toga da kažu, pa sam tako, ne znam kako uspela da ne odem na žurku u «X», a ni pre toga na izgleda najbolji deo večeri u kom je, kako sam obaveštena, naknadno briljirala Staša Zajović. Sanjala sam, posle toga, predavanje koje je održao jedini šovek u ovoj (i onoj) zemlji koji «prepravlja» žene u muškarce i obrnuto (češće) pri čemu ovu rečenicu nipošto ne stavljajte u kontekst moje političke nekorektnosti, već ublaženo predstavljanje njegove neosvešćenosti po tom pitanju. Bilo je na momente strašno slušati ga van opšteg konteksta, u kom je nastao, radi i opstaje. On je, ipak, samo zanatlija i to uspešan, baš kao i treći otpušivač vodovodnih cevi koji se juče prošetao kroz «Ažin» i «nekako rešio stvar» sa zagušenjem slavine ostavivši prijatelje kuće da bezbrižno svu noć bdiju optočeni nadom da je on ipak «majstor», i da se sve ovo dešava ipak samo u mom snu. A sanjajući desetu (takođe) obljetnicu Plavoga pozorišta (zametka nekih mojih davnih emocija) na kojoj sam se munjevito zaljubila u prelepu Poljakinju, a možda malo i nju u sebe, pa kasnije, kad je poljski tatar već odavno bio u Italiji na žurci, okružena neverovatnim brojem žena koje su me sukcesivno emotivno angažovale godinama unazad, i jednog lebdećeg neprisustva moje intelektualne muze pred slučajnim svedokom «naših vremena», propustila sam trenutak u kome je to veče preraslo u večnost. Sanjala sam još Mariju i sebe kako nosimo neke daske, osam dasaka, deset dasaka, dvadeset... trideset, pa gipsujemo tiplove i zavrćemo šrafove u zidove, u nevidljive zidove ljudske zlovolje. I sanjala sam jednog od njenih pasa, debelog Medu koji je zaspao kraj mojih nogu dok mi je ruka šetala kroz njegovo žućkasto krzno, i njegove stare, mutne oči, kako se lagano opraštaju...
Sad sanjan da sedim za belim stolom pred belim papirom, sa belom winning ball-pen u ruci i pišem, u jakni sa belom krznenonm postavom, o tome šta sam sanjala da će se desiti pre Nove godine u NLO-u. Nabacujem, samo, onako retrospektivno tj. nehronološki sličice koje me zrače u ovom snu. Nekakv alternativni festival, «free zone» nastao nauštrb neodržanog festivala autorskog filma (gde stalno srećem onu milu devojku kojoj stalno zaboravljam ime i ona mi ga iznova ponavlja s osmehom i ja ga opet zaboravljam, a ona ga ove godine neće ponoviti jer nema festivala...). Sanjala sam, znači, na tom novom festivalu dva filma! Prvi film o dva jarana iz ratnih dana, gay priča na bosanski način, skoro ko onaj profesor što operiše «polove». Trebalo je da taj film bude drama (koju će i Ameri da shvate), a ispao je horor, koji je teško shvatiti, barem kao nehomofobičnu tvorevinu, mada, ... na momente, ... i ako verujemo autoru... na reč, hm, ko zna... ali sigurno je da naši najbolji glumci žive na belom lebu «stranih» donacija, sve ostalo je glad za: dobrom adaptacijom, istorijski poštenim kontekstom bez ikakve distance, glumačkom bravurom dostojnom omiljenog crtanog junaka... ili je to ... ili ja ništa ne razumem!
U snu u kome sam učestvovala u radionici o tome kako se «prave» radionice bila sam sklona, da po svemu raznovrsne, žene različito motivisane za takav skup, neprestano potsećam na to da postoje žene koje vole žene na svaki način i tako sam stekla premoćan broj simpatija, što otvorenih, što diskretnih s kojima nemam pojma šta ću, osim da ostanem dosledna toj sklonosti.
U ovom snu pijem sok od breskve, kašasti. Kažu da će uskoro sneg. Ja ne verujem, dok se ne probudim. Tako nisam verovala ni da je moguće napraviti polusyber film o tri lezbejke, gotovo sasvim dokumentarni (i to van Srbije), koji će sve u svemu «naslikati» patrijarhalnu sredinu ortodoksnih Jevreja u Izraelu tako pitomom, da poželiš da se tamo preseliš, udaš i izrodiš između osmoro i desetoro dece sa sve mužem koji «eskalira» iz zadrtog verovatelja u Toru u pomitljivog simpatizera dvostrukog života svoje žene lezbejke koja mu izrodi dotičnih jel.... 8-10, ali «žene to mogu» pa je to uspela i mlađana rediteljka filma  «Zašto ćutiš» ili  «Nemoj da ćutiš», koja nosi neko nerazgovetno ime ljubavnika (ili ljubavnice s engleskim se nikada ne zna, a s prevodom još manje) svoje tetke. Šta da kažem, dok sam bila budna volela sam lezbejske filmove, verovala i baš me briga. Nekako, u snu mi je mnogo manje apsurdno da prvi gay film naprave na ovim prostorima Bosanci, a da to ne bude komedija o Muji i Hasi, nego drama o Milanu, džudisti i Srbinu od oca Ljube - Radeta Šerbedžije povratnika iz Amerike i Kenanu violončelisti i muslimanu, roditelja bez lika izginulih u Sarajevu - bez imena, koji rat preživi kao transvestit-silom-prilika. Brrrr... Previše margine da bi bilo ubedljivo, osim preko bare gde odavno  «some like it hot», a kad sanjam lezbejski skup teško da mi u san dođe sastanak ortodox-dyke koje raspravljaju kako da se tradicionalno venčaju, a da ne okrnje sveto učenje, a pogotovu ne umem da usnim rabina koji... ma, zaista, čudan film. I onda sam poslebosnian «Go west» ispred DKC-a srela Borisa koga sam sanjala i na proslavi LGBT-a, ali sam zaboravila da kažem da je tom prilikom objavio dve važne stvari:
1.Ovo je geto, nešto veći ali geto!
2.Osnovana je Gay-Straight alijansa jer nam nije cilj da živimo izolovani nego prihvaćeni.
3.Ne dugo posle tog sna u I.T.C. dođe jedna Španjolka, dugogodišnja aktivistkinja i pobednica u borbi za mogućnost gay brakova u Espagni. Pred mnogobrojnom (i gle čuda, nesanjanom mi) publikom živo i zanimljivo je opisala kako su korak po korak godinu po godinu, Zakon po Zakon, menjale stvarnost u svojoj zemlji. «Ono što je najvažnije», rekla je, «jeste raditi svaki dan». Ali pošto je ovo san, a uskoro će jutro, odoh ja da odremam, a vi budite budne jer dolazi Nova godina, i Marina Gržinić u NBS. By Deve poslednje u ciklusu predavanja «Razumevanje» radionica o homofobiji by Charna, Ksenijin (3x) rođendan, i još nešto samo ne mogu da se setim ovako pospana... ah, da i honorar za ovaj tekst ali to neću da pominjem ni u snu jer malo vuče na lično, a lično je kao što znamo političko, pa vam u tom smislu toplo preporučujem da se opremite znanjem. Kao dobra osnova (mada je više nadgradnja) mogu vam poslužiti izvanredna predavanja Svetlane Slapšak na ženskim studijama F.P.N, koja je konačno ponovo u Beogradu. Ako ne znate ko je ona, sram vas bilo i marš na spavanje, a ako znate, a nemate «Ženske ikone XX veka» u svojoj biblioteci, budite se i trčite u Plato, možda je koja preostala. Ovom prilikom pre nego usnim, želim samo da pozdravim sve koji me (ne)znaju i koje će me tek upoznati, a posebno Kseniju (4x), koju ovom prilikom neću ni pominjati ni opisivati, pa nek misli ko šta hoće, a ona može samo da sanja da je ovo besplatno. Laku noć i ako sanjate, sanjajte lepo.

Desa

< Prethodna		Sledeća >