E, sad se već može reći da bi oni koji ne znaju šta je queer (Beograd) trebalo da se zamisle i zabrinu. Jer ovaj četvrti po redu pod nazivom The New Sexual Revolution, bio je više nego festival. Sećate se kako sam prošli put "odlepila" na otvaranju Queer-a 3. E, ovoga puta ću odlepiti na ceo program, tj. sva tri dana ovog definitivno multimedijalnog događaja koji je Beogradu omogućio da pokaže svoje najlepše lice, ne stideći se i ne folirajući.  Mnogobrojni dragi i zanimljivi gosti iz inostranstva činili su da sve izgleda još "izmeštenije" nego što je queer kakav poznajemo iz teorija sopstvenog mozga, a to je ogroman korak u svakom opismenjavanju. Istovremeno, među prisutnima koji su vizuelno bili međusobno različiti više nego dugine boje, vladalo je neuobičajeno saglasje i gotovo neverovatna usklađenost, kao da je sam queer rođen baš tu, u Beogradu, pre mnooogo više od četiri godine.
Prve večeri, na otvaranju, ponovo smo se mogle/i uveriti da je cabaret pristup temi, koji se sam "nametnuo" lani, više nego opravdan i poželjan, kako zbog činjenice da je humor kao vezivno tkivo u ozbiljnim temama uvek uspevao da odigra i ulogu super-lepka među učesnicima i posmatračima, tako i jer je pružio priliku brojnim talentovanim i egzibicionistima da se izraze eksplicitno i bez posledica. U nekoliko eksplicitnih scenskih pojava, u tempu dostojnom profesionalnih kabarea, smenjivala su se lica i tela znanih i neznanih queer poslenika, ponekad izmenjena do neprepoznatljivosti, rođene u želji i nastojanju da moć samo-identifikacije ne "proguta" ulogu. Pojavna i karakterološka različitost "scenskih subjekata" na trenutke je uspevala da dovede u pitanje ama-baš svačiju sposobnost da prihvati tu činjenicu bezrezervno i ta se borba jasno očitavala na licima prisutnih. Izazovno, provokativno, spontano, rastakana su mentalna ograničenja i predstavljani koncepti telesnosti koji neosetno razaraju ograničenosti svake vrste, pre svih – one unutar nas samih.
Znajući koliko je napora trebalo za pripremu i realizaciju programa, a videvši im narednih dana boju lica, malo sam se uplašila da revolucija ne pojede neku od svoje dece (koja su umela da sa scene "nemilosrdno pojedu" gledalište). Mogla bih ja o njima još dugo da pišem i da opet ne "priznam" sve... Da nije zanemaren ni teorijski diskurs dokazalo je predstavljanje knjige Uvod u queer teoriju, koja je u početku trampljena za poljupce, a kasnije deljena bez obzira, mažnjavana i pošteno simbolično plaćana.
Žurku kojom je završen prvi dan teško je opisati u par reči, ne samo zato što je trajala do zore i što sam skakala (uz decibele koji mi više ne prijaju toliko) i zato što sam se posle mnogo vremena zatekla na International LGBTSFDŽMH žurci sa "starom" ekipom, nego zato što sam u svoj onoj izmaglici fluida i oznojenih tela, konačno shvatila da, uprkos  svakom poretku, na koncu, postoji sloboda u svakom od nas i da smo stoga njeni vlastiti tamničari mi sami, pa sam to još ponekoj i rekla.
Sledeći dan je obilovao događajima. Počelo je panelom "Trans issues" koji je u rano jutarnje popodne, dakle oko 14h, okupio neverovatan broj ljudi, željnih da čuju takođe mnogobrojne izlagače. Dirljivo i inspirativno je bilo čuti njihova iskustva i razumeti strategije koje su razvijali u nastojanju da jednostavno žive svoj život uprkos njemu samom i ograničenjima koja su mu nametnuta. Ne znam za druge, ali sećam se svog prvog susreta sa transsex osobama, te moram sa ove vremenske distance reći da sam bila prilično ograničena. E, pa, fala lepo Queer-u što mi omogućava da se i dalje širim bez ograničenja.
U panelu o sex work-u, na žalost, nisam učestvovala jer su me čekali gosti, kao ni na žurci na našoj planeti, za koju kažu da je bila "extra". U nedelju, pored anti-fa skupa u Novom Sadu (koji propustih samo fizički) i piknika pored reke Save gde prolaze vozovi iz kojih nedovoljno osvešćeni ljudi na inicijativu osvešćenih viču: "Helo, queers, lesbians!!! ", a kasnije popodne i filma Venus Boyz korisnog za utvrđivanje gradiva, završen je Queer Beograd 4, i, kao i uvek beše pomalo tužno, kao i sve što se neočekivano desi, a očekivano završi.
U ovom tekstu ne pomenuh niti jedno ime. Učinilo mi se da je "stvar" s queerom kulminirala i da je to nepotrebno, jer da sam krenula s nabrajanjem, svaki drugi tekst bi bio izlišan zato što sve te različite boje jedna pored druge izvanredno (po)stoje, a samo zajedno čine dugu, što je samo po sebi jedan nezaboravan skup.

Desa

< Prethodna		Sledeća >