Dve važne stvari

sreda, 28 mart 2007 11:30

Prvo bih želela da pozdravim sve moje prijateljice u "rasejanju" po geografskim dužinama i širinama globusa, koje pomno prate sve ovo što pišem, verujući da tako uspešno ometaju naše udaljavanje prouzrokovano protokom vremena. Ne znam da li je tako. Verovatno da jeste, ako veruju.
Desile su se dve stvari u Beogradu s proleća (koje nikako da počne) 2007, a koje ne smem propustiti u svojoj kolumni. :)
1.Novi prostor (jedan pogled)
Lep, svetao, šaren, prepun dobrodošlice i osmeha, još s ulice. Zaista, zaista prijatan i topao. Na svečanom otvaranju tog prostora, mnoga poluznana i poneko neznano lice, ćaskanje, osećaj nečega novog i perspektivnog, nečega što je podsećalo na prvobitnu potrebu da se nađemo u SVOM prostoru još onda kada je Labris bio tek ideja u nekoliko upornih glava i osećaj nečega što je pri tom jasno pokazivalo da je stvarnost u kojoj blista to, sada OSVOJENO parče planete, toliko drugačija od stvarnosti koju sanjamo neprekidno. Jer uvek nas neko podseti da san nije nikakva romantika za one koji imaju noćne more, ma kako im kreveti bili udobni. Kokteli i koktel majstorka su bili pun pogodak, a da... muzika... hm, da li je bilo muzike – ne sećam se više. Čarolija je prestala da deluje nešto malo posle ponoći, većina gostiju se razišla i ostavila "osoblje" samo da dovrši "lavor". Primećeno je (ponovljeno) obećanje da će u jednoj sobi biti "montirani" dušeci (umesto kompjutera), ali izgleda mi, sa ove vremenske distance od više nedelja, da sam u tu obmanu poverovala jedino ja. Jer postoji to grozno pravilo o međusobnostima na radnom mestu koje evidentno deluje, premda nije doneto konsenzusom, jer vidim kako to utiče na moju, nekada veselu, a danas umornu i sponzorstvu sklonu drugaricu, čije sve talente, lepote i hrabrosti ne bih mogla pobrojati ni da mi daju pet kolumni odjednom, ali ona će, bar u ovom tekstu, biti ta nit koja ovaj prvi događaj povezuje sa drugim. No, pre nego se usredsredimo na dugoočekivanu i višestruko odlaganu žurku u "Džungli", hoću da uputim mali znak pažnje lektorki ovog teksta uz izvinjenje što malo kasnim, a u nadi da time neću ugroziti svoj renome, kao i da joj zahvalim na iskrenosti kojom je odisalo naše upoznavanje u "Novom prostoru".
Želim, takođe, jednu devojku, kojoj rekoh da je neću, ipak da pomenem i time navedem da se prepozna bar u ovoj rečenici, jer teško je lišiti se starih navika, makar bile i dobre, i jer je bilo trenutaka u kojima mi je njeno prisustvo činilo radost, šta god da je ćutala i gde god da je gledala u prostorima... raznim, ikad.
2. Žurkaaaa (događaj 2)
Za mene je, da se razumemo, M. bila kraljica žurke! Kao što je navikla još u vreme Q.O.B.-a dok je prodajući cigarete (bez akcize) činila izlišnom svaku apstinenciju. Ili kao što je, u ponekad tako dalekoj Sloveniji, na žurci sa dress cod-om iskopanim iz srca prošlog veka, lepotom svoje osebujnosti, gajeći naivnu nadu da je Evropa uveliko prevazišla strah i sram od nagote tela, te je ostala kratkih (ako ne i bez) rukava, kako, dakle u EU, tako i u samoj "Džungli" (da vas odmah obavestim ako samo zbog toga čitate sve ovo).
Međutim, "Džungla" beše prepuna i punjaše se sve više raznim telima i koktelima i licima bez pratnje, i sa, i balonima, kožnjacima i haljinama... M. je, međutim, bila kraljica večeri i to ne zato što je "Džungla" monarhija ili što je ona sama plave krvi, a mogla je biti, jer džin-tonik deluje pomalo plavičasto u toj diskoteci. Zašto je M. bila kraljica večeri pročitajte na kraju teksta.
Sve ovo nabiranje po granicama dodira lišavalo je konačno našu prestonicu nemilog osećaja da su "demokratske promene" postale uslov nemogućnosti prave lezbejske žurke. Došle su (odlazile) i vraćale se žene koje nikada ranije nisam mogla ni zamisliti na ovakvom mestu zajedno. Devojčice za muzičkim pultom su na trenutke pogađale 100% nerv svake prisutne bez obzira na lezbejski background. Meni su najviše radosti, pored susreta sa "starim" Lolama, doneli mirisi nekih "novih" žena, bojažljivi pogledi koje poznajem, samo kao konvencionalne i neodoljivi osmesi vazda konvencionalnih strankinja. Sveprisutna L, bilo na sceni ili u senci, načinje mogućnost prikrivanja eventualne neopredeljenosti (no, ovo će razumeti samo retke).
Neke slatke devojke u različitim stanjima svesti lelujale su među karijatidama lezbejskog ponosa i bilo je lepo gledati budućnost pored istorije i teoriju pored aktivizma, u kontekstu koji nijednu ne ugrožava. Devojke za šankom ponela je atmosfera u nesavladivom zamajcu ka stratosferi, tako da je na momente tamo bivalo više akcije nego na podijumu na kome je u beličastoj haljinici boje cveća i čudnim cipelicama, kraljica večeri čekala svoju princezu (fotorobot delimično poznat redakciji) koja nije dojahala, niti se materijalizovala, niti nagovestila, ostavivši neuslišenom jednu žudnju koja to možda više i nije, jer je umorna od čekanja seksa, nemaštine, a ponajviše od nemanja odgovora na pitanje: "Šta mi to, zapravo, nedostaje, osim svega ovoga što ionako nemam?"
Zato, molim vas, ako postoji neka koja ume da reši zagonetku neka se, hitno, javi autorki ovog teksta ili kraljici lično.
Eh, Helen Miren.
Inače, Majo, imam neke nove ideje za tabelu tvojih potreba, a bazira se na principu ponude i potražnje, kao u svakoj dobroj ekonomiji. Na primer, kad se priča o finansijama obavezno u prostoriju uneti svež buket mirisnog cveća i sve će teći glatko, jer, napokon, proleće je, treba biti u skladu sa prednostima koje pružaju male radosti (kako reče Zoe, a možda i loše tumačim). Zato, kada se (već jednom) naspavaš, budi tako dobra i upoznaj me sa Nj. V.