Sretoh nedavno dragu prijateljicu s kojom imam vickasto vaspostavljen odnos, prepun aluzija, s moje, i tobož spontanog flerta s njene strane. «Kako si?», upitah je. «Uh», uzdahnu ona (manje erotično nego ikad), «loše, ma, bez veze.» «Zašto?» zabrinuh se, ne hoteći. «Ma, nemam pojma. Treba mi nova žena.» Lecnuh se. Bila mi je u tom trenutku iza leđa te se okrenuh da uporedim akustički utisak s vizuelnim izrazom dotične, no samo okrznuh par veoma ozbiljnih zelenih očiju jer je sklonila pogled.
To mi uključi sve alarme, pa što sam mogla neutralnije (zureći u neke brošure) upitah: «A gde ti je stara žena?» U tom času ptica spontanosti odleprša daleko od nas, te ona tiho i nesigurno odgovori: «Nemam pojma.»

Srećom, obe smo inteligentne i prozresmo da će nas ogoljavanje ove teme odvući u neistražena područja za koja bejasmo u tom času nespremne obe, te promenismo temu. Dugo sam, posle (ma više od 20 minuta, «so help me god») razmišljala o (ne)propuštanju (ne)prilika i svojoj ulozi u vlastitom životu. Mislim, koliko se puta vama desilo da umesto da direktno postavite pitanje koje vas zanima, okolišate u nadi da će to učiniti vaša sagovornica ne «provaljujući» da se vi, zapravo, ne usuđujete da ga postavite? Zašto??? Ili šta bi se desilo da sam ja iskreno odgovorila: «Čuj, stara, kapiram te. I samoj mi je tako.»

E, vidite, možda između straight žena to i može da prođe kao npr. ponuda ramena za plakanje, ali u «našem» slučaju ta vrsta ispovedne proze se ne zaustavlja na suzama i ramenu. Iskustvo mi govori da upliv ostalih telesnih fluida i ekstremiteta (ne zaboravljajući sve što ih povezuje) multiplicira i preplavljuje polja međulezbejskih (ili među-bi-lezbejskih, za slučaj da je onaj trač istinit) odnosa pretvarajući izvesnost običnog «muvanja» u močvaru neizvesnosti prepunu bacila nepoznatog porekla i dejstva, koja nas zastrašuje do mere u kojoj ćemo je istraživati samo sa bezbedne udaljenosti od subjekta potencijalne žudnje.

Ne, nije to problem sa telom, ni sa simpatijom, ni sa strahom od vezivanja, ni razlikama u stilu življenja. Problem je (u ovom slučaju) u tome što nismo ostale u onoj «vickastoj» navici međusobnog aficiranja. U nedostatku humora. U amputaciji duha i prepuštanja telesnom uslovljavanju šaljivosti. U davanju prednosti žonglerstvu telesnih moći nad žonglerstvom reči. Nista više od toga. Te tako izvisismo obe! U svakom smislu!

A mogle smo (da smo ikada iskusile tu mogućnost) biti mnogo iskrenije. Bez obzira na pitanja i odgovore. Bez obzira na «stare» i «nove», «prve» i «druge» žene, «uspešne» i «neuspešne» veze i bez obzira na bilo koju već ponuđenu opciju života.

Odavde već počinje jedna sasvim druga priča o ženi s kojom svake večeri ležete i sa kojom se (htele to ili ne) budite. S onom na koju ste «navučene» više nego na kakav god užitak. O njoj koja vas ne ostavlja na miru ni kad svi drugi odustanu, koja neprestano strepi za vas, koja se s vama raduje i s vama plače, svaki put bivajući vam sve bliža. Toliko blizu da jednoga dana neminovno shvatite: ta DRUGA – to ste VI same.

Takvo prepoznavanje postaje najznačajniji susret u vašem životu jer od tada svi vaši kvaliteti se udvostručuju, a mane postaju, tek, prijateljsko ukazivanje na greškice, koje sad imate s kim da otklonite. Ona i vi od tada imate duple mogućnosti u svakom pogledu (i ne samo u sexualnom). Ona vas čini sigurnijom u sebe, a vi nju realnijom nego što je ikada bila bez vas. Što je najvažnije, ova dvostrukost nije nikakva «dijagnoza»! Vi, zaista, egzistirate obe i divno se nadopunjujete uprkos uvreženim, okoštalim stavovima iz okruženja! I NIKO vas ne može razdvojiti jer samo vi znate gde jedna počinje, a nastavlja druga, ako to već nije samo jedna jedina, baš ta koja je, konačno, svesna šta sve može SAMA kad postane sigurna da to nikada nije ni bila!

Kad to postigne (ako već nije) moja prijateljica i ja se nećemo «ušeprtljati» kad govorimo o sebi jer neka od nas četiri će uvek znati da nađe pravu reč.

Zato, hajde, nek' se desi već jednom ta žurka i neka svaka žena dođe sa svojom najdražom, pa makar ona imala i sopstveno telo, makar bila i «stara», «prva» ili ne znam kakva jer samo se na sigurnom prave dobre žurke, a adrenalin se «troši» na «visokorizične sportove» u kojima vas motiviše, isključivo, činjenica da možete izgubiti sebe tj. ubiti onu drugu (čije naklonosti niste dovoljno svesne), koja vas zbunjuje jer ne verujete da čak i u vlastitom «ja» ima mesta za «sve», a naročito za nju koja vas nikada neće napustiti...
... te ovim povodom, šaljem vickasti virtualni poljubac svojoj prijateljici.
Odnosno obema.

Desa

< Prethodna		Sledeća >