De facto, svaka koja je želela, do sad je mogla na FEST-u, u DKC-u ili “Balkanu” (ah, kakav geografski paradox) videti naslovljeni film. Koja nije – šteta, jer kad-tad će (joj) doći na red posredstvom DVD-a ali to neće biti isto.
Ja koja sam, doduše, neizlečiva ljubiteljka bioskopskog mraka i veliko platno smatram stvarnim ugođajem, a sve reprodukcije tipa VHS, DVX, DVD – pukom informacijom. U slučaju ovog trostrukog oskarovca, prethodna činjenica dobija na težini zbog izvanredne fotografije (koja nije nagrađena ali jesu muzika, scenario i režija) koja omogućava da se pred našim očima “otkriva” Amerika kakvu ne poznajemo i kakva se retko promoviše osim u retkim koprodukcijama, filmovima koje potpisuju “stranci” (Vim Venders) ili dokumentarcima o “netaknutoj prirodi”. Umesto upeglanih biznismena i mafijaša, buntovnika, ratnika i detektiva, njeni stanovnici, oličeni u davno zaboravljenim i marginalizovanim kaubojima, dobijaju novo lice prosečnog američkog čoveka koji živi daleko od bilo kakvog centra zbivanja.

Prepričavati ovo remek delo Anga Lia, bilo bi pretenciozno i glupo, jer ono što ovaj film izdvaja od svih drugih nije ta nesvakidašnja atrakcija što su glavni akteri homoseksualni par, ni način na koji se njihove sudbine prepliću kroz vreme od jednog slučajnog, a sudbinskog susreta, pa kroz decenije različitih života, do trenutka kada postaje jasno da su oni jedan za drugog postali suština tih života. Ovo nije ”topla ljudska priča”, nije ni “ljubavna priča” kako neki mediji pokušavaju da zabašure poentu. Brokeback mountain je, rekla bih, uspešan pokušaj da se zagrebe po debeloj površini naslaga ljudskog ćutanja na onome što sve nas, zapravo, pokreće i što nam daje snagu da, uopšte, postojimo, a to je - život sam.

Tzv. nada, vera i ljubav, naročito na filmu, hiljadama puta su veličani u različitim prilikama i za različite ciljeve (zlo)upotrebljavani ali čovečanstvo, osim iluzije o “ispravnosti” tih postulata, nije imalo ništa drugo. Lični svet pojedinca ostajao je duboko zakopan i sakriven od nedobronamernih pogleda opštepromovisane pravovernosti, stvarajući od ljudi mašine koje rade na prekidač “ON” - za dobro i “OFF” - za loše, nemajući pri tom nikakvu mogućnost izbora jer svaki izbor je okončan onog trenutka kada pristanete da budete na “ON”, a na to morate pristati jer jedino tada ste normalni, podobni, uspešni, vredni… U suprotnom (“OFF”), zapravo, vi ne postojite jer nemate nikakva prava, izopšteni ste, marginalizovani, sami…

Tražeći mogućnost da izrazi svoje najličnije, svoje suštinsko biće, svako od nas naleće na crno-belu “električnu” ogradu tzv. društvenog (slobodno čitajte: svetskog, službenog, građanskog, kućnog ili … kako vam drago) poretka koji ukida “obojenost” i samouvereno nam poručuje “Ili si s nama ili… te – nema!!!”

Ono što čini vrednim ovaj film jeste tračak mogućnosti da kod gledaoca pokvari taj mali prekidač koji dominira njegovim postojanjem, da pokaže da sve što znamo o svetu i ljudima, nije ni delić onoga što još možemo saznati. Da, kolika god bila nakazna moć društvenih pravila da sve relativizuju i osiromaše u kontekstu vlastitog samoodržanja, ona nikad neće moći da dosegne do suštine naših života. Tek ova misao je u stanju da pruži nadu i tek sa tom nadom stičemo stvarnu veru da život postoji, s kojom se uvek stiže jedino do - ljubavi .

A ona je, uvek, raznolika jer liči na one koji vole. Sve ostalo je – kloniranje po uzoru na opšteprihvaćenu političku korektnost koja histerično vrišti “Moraš biti svesnatan, svi smo isti !!!” E, baš nismo!

Zato, ovoga puta neću analizirati položaj žene u Angovom filmu, mada i “ta stvar” postaje očiglednija kad se karte otvore. Žene su u ovoj priči, nažalost,
“na funkciji” čuvarica porodice i ona im ne dozvoljava da se udalje od svojih muškaraca (muža ili oca) čak ni kad s njima više ništa ne dele. Jedino što može srušiti ovu lošu nagodbu je lična odluka koja ovde izostaje, ubijajući tako živo telo ljubavi.

Jedino živa ljubav može delovati tako da postanu nevažne sve naše i tuđe predrasude, svi naši i tuđi promašaji, sva naša i tuđa nemoć i one prestaju da postoje tek onda kada ih apsorbuje bezmerna dobrota ljubavi. Drugim rečima, samo je potrebno pristati na ljubav. Sve ostalo je ŽIVOT.
Šta nam drugo preostaje?

Desa

< Prethodna		Sledeća >