Nina Rapi

Grčka – Velika Britanija

Pozorišna spisateljica i dokumentaristkinja

Rođena je u Argos Orestiku u Grčkoj, ali preselila se u London kad joj je bilo dvadeset godina. Njena prva celovita drama, ''Itaka'', počela je kao kratka priča koja je napisana za vreme njenog sudelovanja na književnom seminaru. Pretvorena je u performans, a onda su je zamolili da napiše kompletnu dramu za probno čitanje u Riverside Studiju, Hamersmit, u junu 1989. godine.

Nina je studirala sociologiju u londonskoj Ekonomskoj školi. Nakon toga je magistrirala dramu na Univerzitetu u Eseksu. U to vreme je napisala predstavu koju je trebalo da izvede jedna žena, ''Džoni je mrtav'', koja je kasnije producirana kao deo prvog dramskog festivala monodrame u ETC pozorištu u Londonu 1991. godine.

Nakon toga je dobila honorar od pozorišta ''Aspect Theatre Company'' da napiše kompletnu dramu za Ovalnu Kuću, a rezultat toga je bila drama ''Kuća snova''. Autorka je bila zbunjena kada su heteroseksualni glumci insistirali na tome da znaju više o seksualnosti svojih likova nego pisac – osobito onda kada se pretpostavljalo da je ta seksualnost heteroseksualna dok je autorka očito to napisala kao lezbejka.

Potom je dobila honorar od ''Broadsworth Theatre Company'', grčko-kiparske britanske kompanije, da napiše dramu o grčkom građanskom ratu u kojoj bi glumile žene, i napisala je ''Ples oružja''. Heteroseksualne glumice koje su igrale dve glavne uloge kao lezbejke opisale su to kao ''...najteže glumačko iskustvo do tada'', i insistirale su na tome da nije bilo lezbejki koje su sudelovale u grčkom građanskom ratu, i čak da lezbejki nije ni bilo četrdesetih godina – uprkos dokazima koji su tvrdili drugačije.

Razvila se znatna, i što se autorke tiče, nepotrebna rasprava oko te teme, koja je oduzimala dragoceno vreme za probu. Drama je obišla London u proleće 1992. godine i izvodila se na raznim mestima, uključujući i Turski društveni centar u Londonu gde je popraćena ovacijama.

Sledio je još jedan honorar, i Nina je napisala monolog ''Opasna oaza'', koji je bio prikazan u pozorištu Finborough kao deo pobedničke ''Women's Work Season'' 1993. godine. Od 1993. do 1995. godine bila je urednica lezbejskog i gej pozorišnog časopisa ''Glint''.

Nina je smatrala da su svi ti plaćeni poslovi kočnica njenoj umetničkoj slobodi. Prekinula je sa pisanjem kako bi razbistrila ideje. Nakon toga je 1996. godine napisala ''Edgewise'' koji je dobio odlične pozorišne kritike, ali ali nije bio prikazivan. Ipak, drama je bila pročitana u pozorištu Eros u Atini u oktobru 2000. godine. 1998. dobila je pozorišnu stipendiju za pisce od Arts Councila koji je prikazao ''Angelstate'', izvod iz drame ''Confession'' koja je 1999. godine osvojila nagradu na londonskom književnom takmičenju.

Tokom 1999. godine napisala je ''Lovers and Other Enemies'', dramu koja se našla u najužem izboru i žučno se raspravljalo oko toga da li da bude pobednik na ''Future Perfect Competition 2000.'' Probno čitanje je bilo u studiju ''Three Mills'' u junu 2000. godine.

Honorarno je bila zaposlena kao predavačica kreativnog pisanja na Fakultetu Birkbeck i povremeno je predavala na Fakultetu Goldsmith, Londonskom Univerzitetu od 1995. do 1998. godine. Bila je pisac/istraživač Kanala 4 za televizijski dokumentarac ''Grčka ljubav i Saphina prefinjenost'' 1990. godine.

2001. godine Nina je počela da piše dramu ''No Trouble'' uz pomoć stipendije i dramaturgije pozorišta u Sohou. Još jedna produkcija drame ''Lovers'' bila je 2001. godine u pozorištu Gielgud, na londonskom New Play festivalu. Profesor je kreativnog pisanja na fakultetu Birkbeck u Londonu.

Njena dramska dela:

Ithaka (1989)

Critical Moments (1990)

Dreamhouse (1991)

Dance of Guns (1992)

Dangerous Oasis (1993)

Confession (1999)

Lovers and Other Enemies (2000)

Edgewise, ITI (2000)

Angelstate (2000)

No Trouble (2001)

Lovers (2001)