Martina Navratilova je, bez ikakve sumnje, jedna od najvećih igračica u istoriji sporta i ima potpuno pravo da ponese titulu najbolje teniserke svih vremena. Ona takođe predstavlja ličnost izuzetne hrabrosti koja je morala da prebrodi predrasude i represiju politike od strane levice i desnice da bi mogla da se iskaže slobodno i postigne nešto veliko u sportu.



Čudo od deteta

Martina Subertova je rođena 18. oktobra 1956. godine u Pragu u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Njen prvi dom je bila ski kućica u Krkonoze planinama, gde je njen otac, Miroslav Subert, bio ski instruktor. Njeni roditelji su se razišli dok je Martina bila još dete, i ona se sa majkom preselila u Revnice, seoski predeo u regiji Bohemia.  
Tenis je generacijama bio deo deo njene porodice; Martinina baka Agnes Semanska bila je poznata internacionalna teniserka. Tako da je Martina već kao mala počela da trenira, i imala je svoj prvi nastup na turniru sa samo osam godina. Prvi trener joj je bio očuh, Mirek Navratil, koji je oženio njenu majku 1962. godine, nakon čega je Martina uzela njegovo prezime, dodavši sufiks “ova” za ženski rod.
Mlada Martina uspela je da dođe do polufinala na svom prvom turniru i njen talenat je ubrzo privukao pažnju čeških vlasti. Kasnije je Martinin trener postao Džordž Parma, jedan od največih Čeških tenisera šezdesetih godina.
Navratilova je postala profesionalna teniserka 1973. godine i iste godine odlazi prvi put u Ameriku. Nastupila je na turniru u Akronu u Ohaju gde je izgubila od Kris Everet. Taj meč je označio rivalstvo između njih dve koje će trajati većim delom njene karijere.  

Kriza u Čehoslovačkoj

Ovo su bila teška vremena u Čehoslovačkoj. Tokom šezdesetih godina, glavni čovek Češke, Aleksandar Dubček, pokušavao je da uvede liberalnu formu socijalizma u Čehoslovačku, i čineći to povećao je antagonizam od strane Sovjetske Unije. 21. avgusta 1968. godine, Sovjetska vojska okupirala je Čehoslovačku i silom nametnula konzervativni komunistički režim.
Narednih godina, Martina je često dolazila u konflikt sa novim režimom u Čehoslovačkoj. Napadala je vlast javno izražavajući svoja mišljenja koja su bila suprotna zvaničnim i bila je upozorena da, ako nastavi, biće joj zabranjeno da izađe iz zemlje.  

Američka državljanka

Konačno, u avgustu 1975. godine Martina je odlučila da joj je dosta Češkog režima. Za vreme US Open turnira odlučila je da ostane u Americi i da se odrekne Češkog državljanstva. U roku od mesec dana dodeljena joj je zelena karta, čime je dobila stalno prebivalište u Americi.
Ovaj hrabar potez, značio je da će biti odsečena od porodice, koja nije mogla da napusti Čehoslovačku da je poseti, a za Martinu povratak u zemlju bi rezultirao njenim hapšenjem. Sledeće četiri godine nije mogla da vidi svoju porodicu.
Za vreme ovih prvih godina u Americi, Martinina forma je bila popustila. Američki način života i ishrana koju je prihvatila entuzijastično ubrzo je prouzrokovala višak kilograma. Navratilova je brzo povratila formu i 8. jula 1978. godine osvojila je prvi put titulu na Vimbldonu u ženskom singlu pobedivši Kris Everet.
Ovim uspehom Navratilova je dospela na prvu poziciju na ženskoj teniskoj svetskoj listi. Odbranila je titulu na Vimbldonu i sledeće godine.  

Borba sa predrasudama

Martinino isticanje u svetu tenisa motivisalo je tabloide da se zainteresuju za njen privatni život. Bila je često viđena u društvu javno autirane lezbejke i spisateljice Rite Me Broun, pa su mnoge novine počele da spekulišu o prirodi njihovog odnosa. Martina je prekinula špekulacije tako što je potvrdila da su u pravu – lezbejka je i ona i Broun su par.
Ova otvorenost o njenoj seksualnoj orijentaciji, donela joj je puno poštovanja ali ju je i koštala izgubljenih sponzorstava. Neki potencijalni sponzori su se plašili netolerantnih klijenata koje/i bi mogle/i da povežu ime kompanije sa osobom koja je otvoreno homoseksualana.
Ipak, Martina je uspela da dobije nedvosmisleno prihvatanje od strane Američke službe za imigraciju i 21. jula 1981. godine postala je američka državljanka.

Na vrhu sveta

Početkom osamdesetih godina Martina je počela da dominira u ženskom tenisu kao nikad pre. 1982. godine osvojila je fenomenalnih 29 titula (15 singlova i 14 dublova). U ove pobede spada i triumf na Vimbldonu 1982. godine. Tokom iste godine, postala je prva sportiskinja koja je zaradila milion dolara u toku jedne godine.
Martina je dominirala na Vimbldonu tokom osamdesetih godina. Nenadmašiva, osvojila je šest singl titula zaredom, od 1982. do 1987. godine. Takođe je zadržala svoje mesto na broju jedan do 1987. godine kada je Štefi Graf konačno uspela da ga osvoji.
Tokom ovog perioda dve žene su postale specifično važne u Martininom životu, iz vrlo različitih razloga. Njeno rivalstvo sa Kris Everet se pojačalo. Imale su različite stilove igre. Martina je više volela agresivan, servis i volej način igre, sa čestim izlascima na mrežu dok je Everet više ostajala na osnovnoj liniji, oslanjajuči se više na preciznost nego na agresivnost. Martina je bila neustrašiva i emotivna, Kris mirna i proračunata.
Evert je bila često i favorit publike. Ne samo što se pretpostavljalo da će da izgubi, Everet je bila konvencionalno lepša od Martine i nije morala da se bori protiv homofobije da bi dobila zasluženo poštovanje, ali antipatija koju je Navratilova dobijala samo ju je dodatno motivisala da postiže još više uspeha. To sve rezultiralo je mnogim nezaboravnim mečevima na terenima po čitavom svetu, koji su se odigravali sve dok se Evert nije povukla iz takmičenja 1989. godine.
Drugi veliki uticaj u Martininom životu je bila njena nova partnerka koja je ušla u njen život. Nakon raskida sa Broun, Navratilova je započela dugotrajnu vezu sa još jednom spisateljicom, Džudi Nelson. Džudi je često bila u publici da navija za Martinu kada je Martina bila na vrhuncu svoje snage i sposobnosti, i Navratilova bi često ulazila u publiku da zagrli svoju devojku nakon što bi osvajala turnire.
Ovo javno prikazivanje ljubavi je nekad kod komentatora/ki izazivalo nelagodnost. Zbog nedostatka “prihvatljivog” načina da opišu odnos Martine i Džudi, suzdržljivo bi govorili/le da je Džudi Martinina “prijateljica” a ne partnerka ili devojka.

Martina danas

1990. godine, Navratilova je osvojila Vimbldon u singl takmičenju 9. put, obarajući time rekord iz 1938. godine. Osvojila je i 11 titula u Vimbldon dublovima. Ukupan broj njenih pobeda na Vimbldonu od 20 titula je rekord koji deli sa svojom prijateljicom i jedanput partnericom u dublu, Bili Đin King.
Martina je nastavila da se takmiči u singl mečevima na visokom nivou i u svojim tridesetim godinama. 21. februara 1993. godine, u 36 godini života, pobedila je tadašnju broj jedan teniserku u svetu, Moniku Seleš, u finalu Pariskog turnira. Svoju poslednju titulu u singl meču osvojila je 20. februara 1994. godine na istom turniru.
Nakon što je objavila da ima nameru da se povuče, Navratilova je donela odluku da pokuša da osvoji još jednu Vimbldon titulu. Bila je blizu, ali je na kraju izgubila u finalu od Končite Martinez. Martina se povukla iz regularnog takmičenja 15. novembra 1994. godine, nakon što je izgubila od Gabriele Sabatini u Njujorku. Osvojila je ukupno 167 singl naslova što je svetski rekord.
Zaradila je preko 20 miliona dolara tokom svoje brilijantne karijere, ali bogatstvo je nije učinilo samozadovoljnom. Borila se za gej i lezbejska prava, za pomoć i brigu o životinjama i za očuvanje prirode.
U aprilu 2000. godine vratila se takmičenju i u januaru 2003. godine konačno je osvojila jedini grand slem turnir koji joj je do tada uvek izmicao. U dublu sa Lenderom Pesom osvojila je titulu na Australian Open-u. Od tada ima osvojenu po bar jednu titulu u singlu, ženskom dublu ili u mešanom dublu na sva četiri Gren Slem turnira.
I pored toga još slave je čekalo Navratilovu i Pesa, na Vimbldonu 2003. godine. 6. jula 2003. godine osvojili su titulu u mešovitom dublu. Pobedom, Navratilova u 46. godini i 261. danom života postala je najstarija osoba koja je ikada osvojila jedan Gren Slem turnir.
Nakon toga, Navratilova je izjavila: “Sve titule osvojene ovde su specijalne ali poslednja je bila pre osam godina i ovo je izuzetno posebno”.
"Budite u formi" je naslov nove knjige Martine Navratilove. Devet godina nakon njenog romana "Instinkt ubice", Martina je napisala knjigu o fitness-u kako bi pomogla ljudima da se osećaju bolje, fizički i psihički. Puni naslov knjige glasi: "Budite u formi: moja dijeta u šest koraka i fitnes vežbe za dostizanje najboljeg u vama – bez obzira na godine ili izazove". Martina trenutno putuje širom Amerike gde promoviše svoju knjigu.

Izvori:
http://www.martinafanpage.net/
http://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/A594434

Prevod: Lana i Maja

< Prethodna		Sledeća >