Indeks članka
Kalifia Patrik
Page 2
Sve strane

Mormonsko detinjstvo

Rođena u Korpust Kristiju u Teksasu 8. marta 1954. godine iskusila je prilično nomadsko detinjstvo. Prateći oca, rudara i putara, porodica se selila kako je on menjao poslove i mlada Pet je živela u različitim mestima od Južne Karoline do američke države Jute.
Detinjstvo joj i nije bilo najsrećnije. Otac je bio naprasit i nasilan čovek, a majka pobožna žena čiji je cilj bilo postizanje sreće u zagrobnom životu pre nego u ovom – oba roditelja su bili pobožni mormoni.
Iako je Kalifijina seksualna filozofija veoma grešna u očima Mormonske verske zajednice, on je izjavio 2000. godine u jednom od svojih intervjua da u svom pristupu životu prepoznaje elemente mormonske misli: «Jedna od osnovnih postavki u mormonskoj religiji jeste da ukoliko vam je istina bila otkrivena a vi ne govorite o tome, odgovorni ste za sva zla koja su počinjena u tim oblastima života», izjavio je. Kalifia nikada nije ostajala nema.
Osetivši se drugačijom još kao dete, insistirala je da nije devojčica kada su joj roditelji saopštili da zbog svog pola ne može postati vozovođa.
Kako je naučila da čita i piše, odmah je krenula sa pisanjem svojih priča i pesama. Pokazavši dobre rezultate u školi omogućila je sebi da godinu dana ranije završi srednju školu i upiše se na Univerzitet u državi Juta 1971. godine. Tamo se srela da drugim lezbejkama i prepoznala sopstvenu seksualnu orijentaciju. Zaljubila se u drugu studentkinju, međutim, ova ljubav ostaje neuzvraćena.
Čuvši za ovo, roditelji odlučuju da je smeste u instituciju za duševno obolele. Visoko stresna situacija dovodi Pet do nervnog sloma. Napušta koledž, izbegava roditelje i priključuje se političkim organizacijama poput antiratnog pokreta i pokreta za prava žena.

Lezbejski ratovi oko seksa

Godine 1973. Kalifia se seli u San Francisko gde piše za «Sisters», časopis San Francisko odeljka udruženja Kćeri Bilitisa i priključuje se lezbejskom separatističkom pokretu. Međutim, kada je, dve godine kasnije, progovorila u prilog sadomazohizma bila je isključena iz lezbejske zajednice: «Kada sam prvi put izašla javno sa svojom seksualnošću, izgubila sam svoju primarnu porodicu. Kada sam to učinila po drugi put, izgubila sam svoju gej porodicu», komentarisala je kasnije.
Kalifia se sve više uključuje u praktikovanje S/M-a, ne samo sa drugim lezbejkama već takođe i sa gej muškarcima. Bila je jedna od osnivačica lezbejske S/M grupe Samois 1978. godine. Brzo nakon toga njeni članci o lezbejskoj seksualnosti se pojavljuju u mnogim izdanjima uključujući «Journal of Homosexuality» i u «The Advocate». Seksualni priručnik «Sapphistry: Knjiga o lezbejskoj seksualnosti», izlazi 1980.
Kalifia je kasnije opisala svoja pisanja o S/M-u kao «početni pucanj u lezbejskim ratovima oko seksa». Ovi tekstovi, u kombinaciji sa Kalifijinim stavom o pornografiji učinili su da je napadnu mnoge lezbejke i feministkinje. Ovo je imalo za posledicu da mnogi od njenih tekstova budu cenzurisani i uporno je bivala denuncirana zbog stavova i «neprihvatljivih/nenormalnih» seksualnih praksi.
Žene koje su se najglasnije suprotstavljale svojim suprotnim mišljenjima i koje su zagovarale cenzuru pornografije, prozivajući je primerom patrijarhalne dominacije muškaraca nad ženama – dakle, kao takve urođeno opresivne – su bile Ketrin MekKinon i Andrea Dvorkin. Radikalne feministkinje su proširile ovakvo tumačenje na lezbejske veze, naročito one koje praktikuju sadomazohizam i kao takve nužno uključuju vezu između dominantne i potčinjene osobe ali isto tako sa mnogim elementima nasilja – pa samim tim imitiraju patrijarhalne modele ponašanja koji se koriste da pokore i kontrolišu žene.
Kalifia je priznala nejednakost raspodele moći koji je neminovan u lezbejskoj S/M praksi ali zadržavši pri tom stav da je istraživanje i otvorena diskusija o ovim ulogama put, ne samo ka oslobođenju, već takođe može da se proširi na druga pitanja nejednakosti u okviru feminističkog pokreta kao što je marginalizacija rasno drugačijih žena i žena sa nižim prihodima.
Ova debata, koja je bila naročito živa tokom osamdesetih godina prošlog veka, ponovo izlazi na površinu 1994. godine kada se gej/lezbejska knjižara «The Little Sister's Book and Art Emporium» iz Vankuvera usprotivila odluci kanadskog Vrhovnog Suda u slučaju Regina protiv Batlera iz 1992. godine zagovarajući da pornografija nije zastupljena u okviru prava na slobodu izražavanja. Tekstovi američkih feministkinja koje se protive pornografiji, uključujući MekKinonovu, su imali veliku ulogu u donošenju ovakve odluke.
Slučaj knjižare protiv kanadske carinske službe uključio je pitanje diskriminacije protiv gej muškaraca i lezbejki pošto je četrdeset posto zaplenjenog materijala bilo usmereno na ovo tržište.
Kalifia, čija se zbirka kratkih priča, Melting Point iz 1993. godine takođe našla među konfiskovanim materijalima, je svedočila na suđenju. Osvrćući se na važnost knjiga za LGBTQ zajednicu izjavila je: «Ukoliko ne nalazite beletristiku koja opisuje ljude koji su isto seksualno orijentisani kako biste vi želeli, sa osećanjima koja vi imate, počinjete da mislite da ste ludi.»

< Prethodna		Sledeća >